Šta piše u Makronovom non-pejperu i zbog čega je Vučić u Pragu? 1Foto: EPA-EFE/ KOCA SULEJMANOVIC (arhiva)

Sastanak evropskih lidera, koji se 6. i 7. oktobra održava u glavnom gradu Češke, predstavlja korak ka formalizaciji ideje francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice.

Da postoji ideja za stvaranje ovakve organizacije, javnost je saznala još u junu, a ako je suditi prema sadržaju dokumenata u koji je “Nova” imala uvid, Srbija neće moći da postane članica EPZ ukoliko ne uvede sankcije Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće danas na sastanku Evropske političke zajednice na kom će se razgovarati o ratu u Ukrajini i njegovim posledicama po Evropu. Kako saznaje Nova.rs, pored razgovora o energetskim problemima, evropski lidere će pred šefa srpske države postaviti zahtev da uvede sankcije Rusiji.

„Na sastanku će se posebna pažnja posvetiti energetskoj situaciji u Evropi i o tome kako se države pripremaju za predstojeću zimu. Govoriće se o posledicima rata u Ukrajini i ekonomskoj situaciji, rastućoj inflaciji i načinu kako se države mogu povezati kako bi prevazišle ove izazove.Kad je reč o predsedniku Srbije, od njega će se tražiti da obrazloži zbog čega Srbija još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i koji su sad razlozi za to što još uvek nije uvela sankcije Rusiji. Evropske lidere će zanimati i kad će biti formirana Vlada Srbije“, objašnjava naš sagovornik

Šta je EPZ

U non-pejperu, koji je isplivao u javnost u junu ove godine, navodi se da ruska agresija na Ukrajinu ojačala legitimne težnje Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji.

“Na samitu u Versaju, šefovi država i vlada EU obavezali su se na dalje jačanje naših veza i produbljivanje našeg partnerstva kako bismo pomogli Ukrajini, kao delu naše evropske porodice, da napreduje na svom evropskom putu. Politika proširenja, zbog zahteva za reformama neophodnim za pridruživanje Evropskoj uniji i trajanja koje nužno sledi, ne nudi danas neophodan politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizilaze iz rata protiv Ukrajine i za razvoj političkog strukturiranja našeg evropskog kontinenta. Zbog toga se predlaže da se ove godine stvori Evropska politička zajednica između svih evropskih država koje žele zajedno da doprinesu bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu našeg kontinenta”, navodi se u dokumentu.

U dokumentu se navodi da bi Evropska politička zajednica bila otvorena za evropske države koje dele zajednički skup demokratskih vrednosti, bez obzira da li su članice Unije ili ne i bez obzira na prirodu njihovog trenutnog odnosa sa Evropskom unijom: da li žele da joj se pridruže, ili su je napustili, ne planiraju da joj se pridruže, ili su sa njom povezani samo ekonomskim sporazumima.

“Zajednica ne bi zamenila Savet Evrope, OEBS ili transatlantski savez, ali mi ddanas nemamo nespecijalizovani evropski forum koji bi okupio sve članove evropske porodice na ravnopravnoj osnovi i u duhu jedinstva našeg kontinenta. Naprotiv, odnosi između zemalja našeg kontinenta, bez obzira da li pripadaju Evropskoj uniji ili ne, da li žele da joj se pridruže ili ne, obeleženi su složenom mrežom plurilateralnih ili bilateralnih okvira”, piše u non-pejperu, uz napomenu da je neophodno povratiti osećaj zajedništva u Evropi.

Autor dokumenta navodi da bi Evropska politička zajednica ojačala političke, ekonomske, kulturne i bezbednosne veze između svojih članica.

“To bi bio forum za koordinaciju, donošenje odluka i kooperativne projekte, a cilje da se na konretan način odgovori na izazove sa kojima se suočavaju sve zemlje na evropskom kontinentu: pitanja spoljne i bezbednosne politike, klimatske promene i snabdevanje energentima i drugim sirovinama, bezbednost hrane, razvoj infrastrukture i međusobno povezivanje, mobilnost, migracije, borba protiv organizovanog kriminala, odnosi sa drugim geopolitičkim akterima”, objašnjava se u dokumentu.

Dalje se objašnjava da Evropska politička zajednica ne bi bila alternativa članstvu u EU i ne bi bila zamena za proces proširenja.

“ Za evropske države koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, to bi, naprotiv, omogućilo jačanje veza sa državama članicama EU pre pristupanja, kako u političkom tako i u smislu pratećeg učešća u određenim politikama EU, uključujući, gde je to potrebno, kroz postepeno integrasianje u unutrašnje tržište EU. Evropska politička zajednica bi poprimila oblik lake pravne strukture, sa kapacitetom za donošenje odluka, uz poštovanje autonomije odlučivanja Evropske unije i svake od država koje čine ovu Zajednicu. EPZ bi se sastajala nekoliko puta godišnje na nivou šefova država i vlada, kao i na ministarskom nivou”, navodi se u dokumentu.

Evropska ekonomska zajednica bi mogla već na leto da bude formirana

Zvanično formiranje Evropske ekonomske zajednice očekuje se tokom leta 2023. godine, navodi se u nacrtu predloga za formiranje EPZ koji je izradio Bruegel, jedna od najpoznatijih i najuticajnijih nevladinih organizacija u EU.

Kako se navodi u dokumentu, u kom je predviđeno održavanje samita u Pragu, osnivački dokument EPZ bi trebao da bude izrađen do kraja proleća 2023. godine.

Preporuka je da EPZ bude inkluzivna organizacija i da se poziv za članstvo, pored članica EU i država kandidata, uputi Gruziji, Norveškoj, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i zvaničnoj Prištini.

“Nijedna zemlja ne bi trebalo da bude isključena u ovoj fazi. Uslov je da svi učesnici prethodno da poziv na početku ne mora da znači garantovano dugoročno učešće. Priprema zajedničke deklaracije koja utvrđuje kriterijume za članstvo i mehanizme isključenja trebalo bi da počne pre samita u Pragu”, navodi se u dokumentu koji je Nova dobila na uvid.

Šta piše u Makronovom non-pejperu i zbog čega je Vučić u Pragu? 2
Foto: Screenshot/Nova

Nakon sastanaka koji se održava u Pragu, prema navodima Bruegela, trebalo bi da se definiše koje će sve zemlje čini prvu grupu država članica, a ono što bi moglo da bude kamen spoticanja za članstvo Srbije u ovoj zajednici jesu kriterijumi. Prema postojećim uslovima, naša država ne može da bude deo EPZ ukoliko ne uvede sankcije Rusiji.

“Minimalni uslovi za članstvo su poštovanje demokratskih vrednosti i vladavina prava, potovanje ljudskih prava, odnosno puno učešće u Savetu Evrope i geopolitičko usklađivanje sa stavom Evropske unije o ruskoj agresiji, odnosno uvođenje sankcija”, piše u dokumentu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.