Stari zahtevi, ali novi redosled prioriteta 1

Beograd za sada nema adekvatan odgovor na poruku visokog američkog zvaničnika Brajana Hojta Jia da Srbija ne može da sedi na dve stolice (Zapad i Rusija).

Poruka je izazvala veliku pažnju i nervozu u vladajućim krugovima u Srbiji, a u tabloidima i izjavama ovdašnjih zvaničnika je protumačena kao neka vrsta neprijateljskog gesta, odnosno mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Reagovanja se, u osnovi, svode na stav da je Srbija nezavisna zemlja i da niko ne može da joj diktira politiku.

Tome stavu se nema se šta prigovoriti, ali se ne može zanemariti činjenica da se Srbija već zvanično opredelila za jednu stolicu, članstvo u Evropskoj uniji (EU). Hojt Ji je upravo to opredeljenje naglasio više puta, iz čega se može zaključiti da Vašington nije zadovoljan onim što je do sada urađeno i da nastoji da požuri Srbiju da preduzme niz koraka koji bi dodatno potvrdili proevropsko opredeljenje.

Brisel je povodom izjave Hojta Jia ostao uzdržan, puštajući američkog zvaničnika da deluje sam. Srbiji bi svakako odgovaralo da se EU ne složi sa stavom Vašingtona, ali takva očekivanja su, bar kako stvar sada stoje, lišena osnova. Pre svega, veliki broj evropskih zemalja počinje u prvi plan da ističe preteran ruski uticaj na Balkanu i traže da se taj uticaj suzbije. U takvoj situaciji teško je očekivati puno razumevanje za poziciju Srbije, koja i dalje insistira na neutralnosti.

Budući da sve očigednija postaje neka vrsta izolovanog ostrva u “moru” članica EU i NATO, Srbija u osnovi i ne može da očekuje jačanje podrške za svoju neutralnost i za ideju o istovremenom oslanjanja na Rusiju i EU. Sa rastom tenzija izmedju Moskve sa jedne i Brisela i Vašingtona sa druge strane, takva pozicija postaje sve teže održiva, a nastojanja jedne od “dve stolice” da ona druga stolica bude izmaknuta dobija na snazi. Poseta Hojta Jia i njegova izjava to najbolje potvđuju.

Kosovo
Kako vreme odmiče, procena srpskih vlasti da će biti dovoljno da zabeleže napredak u pregovorima sa Prištinom, da će za uzvrat dobiti odrešene ruke kod kuće i da neće ništa morati da menjaju u odnosima sa Rusijom, pokazuje se sve manje održivom. Na spisku stavova koje je preneo Hojt Ji, pored odnosa sa Rusijom, visoko su rangirani  oni koji se tiču vladavine prava i slobode medija, a ponovljeno je i nezadovoljstvo napretkom istrage i procesa o paljenju američke ambasade u Beogradu i ubistvo braće Bitići.

Upravo na dan kada se predsednik Aleksandar Vučić sastao sa Hojtom Jiom, srpske sudije su u Prištini položile zakletvu (neki kažu dali statusno neutralnu izjavu) pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Taj dogadjaj mogao bi da se uzme kao znak ozbiljnog napretka u praktičnoj primeni Briselskog sporazuma, ali američki diplomata mu nije pridao naročit značaj, ostavši usresređen na primedbu o dve stolice i druge stavove koje je izneo. U osnovi, poruka je jasna – dobro je što sprovodite Briselski sporazum i što pregovori o normalizaciji odnosa sa Prištinom napreduju, ali to nije dovoljno. Na horizontu su drugi problemi koje treba rešavati, a na koje nismo zaboravili.

Kada je reč o odnosima sa Rusijom, u srpskoj javnosti se najčešće pominje da Zapad traži da Srbija uvede sankcije Moskvi i da ograniči i ukine ruski centar u Nišu. Ovo prvo se svakako može odlagati do prijema Srbije u EU, do kada će proteći godine i godine. Drugo pitanje je, međutim, daleko komplikovanije budući da je iz više izvora potvrđeno da je Hojt Ji zaista rekao da su iz ruskog centra koordinisane akcije crnogorske opozicije, kao i nastojanja bivših makedonskih vlasti da spreče opoziciju da formira skupštinsku većinu.

Opcije
Iako su srpske vlasti povodom posete američkog zvaničnika pokazale nervozu, konkretnih poteza još nema. Predsednik Vučić je naglasio da su u saopštenju nakon sastanka sa Hojtom Jiem pobrojana sva pitanja koja su bila na dnevnom redu, čim je želeo da pokaže da on ništa ne krije i da je svestan u kakvoj se situaciji nalazi. Sve ostalo, i u izjavama zvaničnika i samog Vučiča, uključujući i najnoviji nastup na TV Pink, su mahom deklarativna neslaganja i prepričavanja razgovora sa američkim diplomatom.

Sudeći po onome što se do sada moglo čuti, srpske vlasti verovatno i ne planiraju da u dogledno vreme donose bilo kakvu odluku o dve stolice, kao ni o statusu ruskog centra u Nišu. Beograd ne želi da kaže izričoto “ne” ili “da”, nego želi da nastavi istim putem kojim je išao i do sada, nadajući se da će na kraju krajeva značaj napretka pregovora sa Kosovom ipak odneti prevagu i da neće biti oštrijih dodatnih mera Zapada.

Iskustvo, međutim, pokazuje da vodeće sile sveta retko ili gotovo nikada ne iznose neka neslaganja ili zahteve u odnosu na menje zemlje tek tako da bi ih iznele i pokazale šta žele. Obično, nakon određenog vremena, slede ponovljena pitanja, a iza njih i konkretni koraci. U konkretnom slučaju gromoglasno nezadovoljstvo Beograda može malo da produži taj rok i da vremena vlastima da osmisle strategiju, ali ne i da dovede do odustajanja od zahteva.

Alternativa je novo “istorijsko ne” jednoj velikoj sili. Ukoliko bi se opredelio za takav pristup, Vučić bi se verovatno odlučio za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora koje bi vladajući blok mogao da dobije uz snažnu kampanju zasnovanu na pozivu na otpor za odbranu nezavisnosti.

Ali, to bi podstaklo produbljivnje jaza u odnosu na Zapad, pojačalo želju Rusije da poveća upliv na prilike u Srbiji, ali i želju Zapada da to spreči. Za očekivati je da bi Brisel i Vašingon preduzeli i neke konkretne korake koji bi Srbiju, u najmanju ruku, mogli da dovedu u nezavidnu ekonomsku poziciju jer njena privreda duboko zvisi upravo od Zapada.

Preuzeto sa Demostat.rs

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.