Stvara li se nova opozicija?

U parlamentu, reč je o novim strankama desnice i centra – Dverima i Dosta je bilo. Uz to, u „klasičnim“ partijama poput DS i DSS dešavaju se kadrovska previranja, koja su u slučaju Demokratske stranke rezultirala direktnim izborom lidera između četiri kandidata, što je nezabeležen presedan u obnovljenom višestranačju u Srbiji. Naime, bilo je slučajeva da su članovi stranke direktno a ne putem delegata glasali za lidera, ali je uvek bila reč o jednom kandidatu. Sve ovo trebalo bi da predstavlja vesnike formiranja nove jake opozicione scene. Sagovornici Danasa, međutim, nisu saglasni u tome da li se stvara nova opozicija, ali svi ističu neophodnost promena.

Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, kaže za Danas da Srbiji nije potrebna nova opozicija, već nova vlast. „Pojava neke nove organizacije i četvrta promena predsednika u DS za četiri godine svakako ne znači stvaranje nove opozicije u Srbiji“, smatra Tadić. Portparol njegove stranke Konstantin Samofalov napominje da su Srbiji potrebni novi ljudi u politici.

„Građani traže smenu nesposobne vlasti, a za to je potreban svaki čovek spreman da politički deluje. I upravo zbog toga SDS radi na uvođenju novih ljudi u politiku“, dodaje Samofalov.

Na pitanje kakva može biti uloga Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, s obzirom na to da se radi o potpuno novim ljudima, on kaže da predstavnike ovog pokreta treba pitati kako oni zamišljaju svoju ulogu. „Pozdravljam svaki oblik otpora ovoj vlasti i njenom bahaćenju“, zaključuje Samofalov.

Branislav Lečić, novoizabrani potpredsednik DS, za Danas pak kaže da je Srbiji neophodna, ne samo potrebna, nova opozicija.

„Osećam da će se proces koji je u DS ozbiljno započeo izborom novog rukovodstva, na najdemokratskiji način, proširiti i na ostatak društva. Da bi se to dogodilo najpre stranku treba organizovati. Na tome se radi uoči Skupštine DS 29. oktobra, a zatim će se i postaviti jasna politika koja će biti prezentovana. Potom bi trebalo objediniti opozicione snage, pri čemu će se jasnije znati sa kim se može razgovarati, a sa kim ne. To znači da će socijaldemokratsko opredeljenje biti ključno. Možda malo levo ili desno, ali nikako radikalno“, kaže Lečić. Na pitanje da li to znači da DS planira da bude ta nova opozicija, on odgovara da će DS biti stožer opozicionog okupljanja, jer joj to mesto pripada.

Dušan Pavlović iz pokreta Dosta je bilo za naš list kaže da je još uvek teško reći stvara li se u Srbiji nova opozicija.

„Još uvek politički prostor na opozicionoj strani popunjava deo propalih i kompromitovanih stanaka, dok neke stranke trenutno pokušavaju da se iskobeljaju iz postpetooktobarskog blata u koje su uvalile Srbiju. Možda uspeju. Stare elite sprečavaju nove da dođu u prvi plan. Dok se taj proces ne završi, ne može se precizno govoriti reći da li je nastala nova opozicija u Srbiji. A bez nove opozicije SNS će vladati koliko bude želela“, navodi Pavlović.

Na pitanje šta je opoziciji potrebno da bi delovala efikasnije, on odgovara promena elite, odnosno novi, neistrošeni ljudi.

„To nije sve. Potrebne su i nove politike i institucije. Ekonomska politika više ne može da se zasniva na subvencioniranju svega i svačega. Socijalna politika treba da bude usmerena na one kojima je pomoć potrebna, pogotovo onima koji nisu u stanju da se snađu na tržištu. Institucionalna reforma mora da podrazumeva promenu pravila koja regulišu korupciju. Isto važi i za pravosuđe – neophodna je primena bezličnih pravila za izbor i ocenu rada sudija i tužilaca“, smatra Pavlović. Prema njegovim rečima, opozicionim strankama je potrebno udruživanje i ojačavanje sopstvenih stranaka i pokreta.

U Liberalno-demokratskoj partiji Čedomira Jovanovića Danasu je rečeno da je Srbiji potrebna demokratija sa izgrađenim i institucijama koje funkcionišu a koje nisu samo dekor. Kako kažu u ovoj stranci, dobro je da u opozicionom delu političke scene postoji pluralizam ideja i opcija, ali, kako ističu, opoziciji u Srbiji je neophodan drugačiji vid političkog delovanja. Za LDP je najvažnije da opozicija ima jasnu politiku i da shvati šta je to politika. Kako objašnjavaju, neophodan nam je jasan stav u odnosu na Kosovo, regionu, unutrašnjim reformama, EU i Rusiji. Kako navode, kada opozicija bude imala jasan stav o tim pitanjima, imaćemo i jasnu politiku.

Đorđe Vukadinović, poslanik u parlamentu Srbije i direktor Nove srpske političke misli, kaže da je pojava pokreta Ne da(vi)mo Beograd svakako pozitivna stvar, jer doprinosi komešanju na političkoj sceni.

„Taj pokret je indikator potrebe za novim snagama i novom energijom u opoziciji, ali je daleko od toga da je i on imun od dečijih političkih bolesti koje prate pojavu sličnih pokreta i u okruženju i Evropi. NJegovi pripadnici uskoro će morati da se suoče sa posledicama političkog artikulisanja. Moraće da se izjasne da li su za izbore ili nisu, da se izjasne da li će se mešati sa starim političkim snagama, ili će se odlučiti da čuvaju nevinost i ekskluzivizam. Važno je da na vreme preleže dečije bolesti i da se suoče sa dilemom sa kojom se suočavaju svi građanski pokreti i političke grupe“, ističe Vukadinović.

Na pitanje da li u Srbiji polagano počinje da se stvara nova opozicija, sagovornik Danasa kaže da je u pitanju dinamičan proces koji je nekada vidljiviji, a nekada manje vidljiv.

„Sada je nastupila turbulentnija i dinamičnijih faza promena u opoziciji, što zbog pojave novih političkih aktera, što zbog krize postojećih, a pre svega zbog inženjeringa aktuelne vlasti koja ima veliku ambiciju da po opoziciji mešetari i da je kroji i pravi po svom ukusu“, objašnjava Vukadinović.
Prema njegovim rečima, i nekadašnji DOS i Slobodan Milošević su imali ambiciju da mešetare po opoziciji, ali niko od njih u tolikoj meri i sa tolikom posvećenošću kao Aleksandar Vučić nije se bavio uništavanjem opozicije. Vukadinović dodaje da bi za opoziciju bilo dobro da izbegne zamku polarizacije na novu i staru opoziciju, levu i desnu, nacionaliste i demokrate, jer sve te podele teraju vodu na mlin i vlasti i dodatno je uveseljavaju.

Sagovornik Danasa smatra da bi te podele trebalo izbeći naročito po pitanju važnih stvari, kao što je stvaranje ravnopravnih uslova za naredne izbore koji god oni bili.

„I upravno na toj tački spajanja ili razdvajanja biće jasno ko je prava, a ko lažna opozicija. Lažna je ona koja služi režimu i zaklanja se iza nekih navodnih principijelnih razlika. Svaka izborna trka pod uslovima kakvi su bili na parlamentarnim izborima je besmislena, predstavlja gubljenje vremena i zadovoljavanje mrvicama koje padaju sa stola vlasti“, napominje Vukadinović. Dodaje da je podela opozicije razumljiva na dnevnopartijskom nivou, ali da će ona morati da ode u drugi plan zarad stvaranja ravnopravnih izbornih uslova. Đorđe Vukadinović napominje i da bi bilo dobro, ali da nije ultimativno, da opozicija ima jedinstvo oko eventualnog zajedničkog predsedničkog kandidata.

Vučić: Protesti su od početka upereni protiv mene

Premijer Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić ocenio je da se pokazalo da je bio u pravu kada je tvrdio da protest Inicijative Ne da(vi)mo Beograd nije organizovan zbog rušenja „tri nelegalne barake“ u beogradskoj Savamali, nego da je od početka bio usmeren protiv njega.

„Pozivam one koji su ulagali novac (u organizaciju protesta) da ulože više, šest puta više, jer ovo nije dovoljno. Ovo je malo, šira su moja leđa, neka ulože više da bi više para ostalo u Srbiji. To na kraju završi u tržnim centrima Delta sitiju i Ušću, kako god okrenete, i to dobro dođe. Mi to prikupimo i možemo da uložimo u povećanje plata i penzija. Oni neka ruše, a mi ćemo da gradimo. Inače sam fasciniran njihovom snagom“, rekao je Vučić, a prenosi N1.

Komentarišući protest u petak u Beogradu, šesti po redu u organizaciji Inicijative NDB zbog rušenja u Savamali, Vučić je ocenio da je posebno zadovoljan, jer se pokazalo da je on od početka bio u pravu kada je govorio da nema nikakve veze s rušenjem nezakonito izgrađenih objekata. „Ja sam to znao i, kao što vidite, nasmejan to pratim. To je njihovo demokratsko pravo“, rekao je Vučić posle otvaranja turske fabrike Tibet moda kod Ćuprije i dodao da to pokazuje demokratsko lice Srbije, zbog čega je zadovoljan.