Došao je na vlast na talasu borbe protiv korupcije, sada zbog nje pada: Da li je moguće da Vučić povrati podršku?

Oni podsećaju da je Aleksandar Vučić osvojio ogroman broj glasova i uživao najveću podršku u glasačkom telu zbog navodne borbe protiv korupcije, sa kojom se nije suočio, uprkos obećanjima datim te 2012. godine, kada se popeo na tron, targetirajući tačno određene tajkune bivše i vlasti iz devedesetih.

Naprotiv, tokom godina, počeo je da vlada ulivajući različite vrste strahova u narod, kako od navodnih spoljašnjih neprijatelja tako i od unutrašnjih, zauzimajući postepeno svaki sekund i prostor u medijima. Do apsolutne kontrole.

Sagovornici Danasa saglasni su da su „laž i nepoštenje režima sve očigledniji“, da je „njegova vladavina zasnovana na korupciji“, i da to više nije stvar slobodnog tumačenja, već da je utvrđena činjenica.

Znana većini građanki i građana Srbije.

Naznačimo da je nakon hapšenja tajkuna Miroslava Miškovića i drugih antikorupcijskih akcija, podrška SNS znatno porasla, što je, nakon preuzimanja vlasti od Demokratske stranke, 2012. godine, rezultiralo ubedljivom pobedom na izborima 2014. godine, kada je stranka osvojila više od 48 odsto glasova.

„Laž i nepoštenje režima postali su društvena činjenica“

Sklonost prema čvrstom vođi – „ocu nacije“ – nije samo pusto opažanje. Na nju su ukazivala ozbiljna društvena istraživanja. Jedno od novijih o odnosu građana Srbije prema demokratiji i autokratiji, izvršeno je 2022, u vreme kada je opadanje poverenja u Vučića i SNS bilo već opipljivo. I tada, oko jedne trećine bilo je opredeljeno za „mešavinu“ autokratije i demokratije, za potrebu za čvrstim i personalizovanim vođstvom, kojeg „narod bira“ – komentariše za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Jedna trećina je bila deklarativno za demokratiju, u njenom minimalističkom obliku i sadržini – postojanje političkih stranaka i izbori, naznačava.

– Pri tome se „razočarenje“ u izbore zbog evidentno nepoštenih i neslobodnih izbora, češće pripisivalo demokratiji kao takvoj, a ne autokratskoj vladavini. Ne znam kakvi bi bili rezultati istraživanja danas. No, za mene je evidentno da bi bili naklonjeniji demokratiji nego autokratiji, a za to je najviše zaslužan studentsku bunt. Zašto je došlo do promene u pravcu uviđanja značaja demokratije za dobrobit društva , u relativno kratkom vremenu – nemam znanja koja bi to objasnila. Ali, ipak je došlo – kaže ona.

Verujem da je ovo nepovratan gubitak poverenja u Vučića i njegovu političku stranku, napominje.

– Represija koja traje, ne samo u odnosu na univerzitet i na prosvetu i obrazovanje u celini, nego i u odnosu na mladu generaciju, njenu kulturu i supkulturu, proširuje se danas i na „neprijateljske“ kafiće, koji su zamenili ranije kafane- rodno mesto srpske politike i demokratije. Izjednačavanje studentskog bunta sa nacizmom, uz pojačavanje sitničarske, a izrazito siledžijske represije, ne može se završiti pobedom režima. Laž i nepoštenje režima postali su društvena činjenica, ne više neka ocena ili procena. I kao i svaki društveno odbačeni režim, ovaj naš truli. Koliko dugo, to je danas nemoguće utvrditi – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

„ Ljude je neprestano plašio mogućim ratom, zatim ekonomskim slomom…“

Prema rečima istoričara Dragana Popovića, Aleksandar Vučić je podršku građana zadobio na način uobičajen za autokratske vladare.

– Sa jedne strane, upotrebio je populizam, nudeći laka rešenja za komplikovane društvene probleme poput raširene korupcije. Pritom, ta rešenja, opet sasvim u skladu sa populističkom metodologijom, nikad nisu sadržala sistemske mere niti ozbiljne reforme koje donose dugoročne rezultate – kaže on.

U pitanju je bila hajka na bogate pojedince, precizno odabrane kako bi se postigao najbolji mogući javni efekat, dodaje.

– Sa druge strane, sve vreme je širio strah i vladao pomoću straha. Ljude je neprestano plašio mogućim ratom, zatim ekonomskim slomom, međunarodnim pritiscima i slično. Srbiju je predstavio kao nekakvo ostrvo opkoljeno neprijateljima ili bar učesnika u surovom ratu međunarodne ekonomije gde svi svima rade o glavi. Na taj način mobilisao je ljude koji su počeli da se okupljaju oko sopstvenog lidera koji im je nudio zaštitu – kaže Dragan Popović.

Prema njegovim rečima, veliki deo ljudi doveden je u situaciju da odluke donosi unutar onoga što se u sociologiji naziva „krizni okvir“, gde se praktično odlučuje pod pritiskom i u strahu za sopstveni život i egzistenciju.

– Ovakva podrška ima i drugu stranu – nije moguće širiti je u velikoj meri. Vladavina strahom podrazumeva i drastičnu podelu unutar društva. Sada smo u situaciji kada se stvorila referendumska atmosfera. Verujem da je u takvoj situaciji gotovo nemoguće da se Vučićevo biračko telo proširi ili da on povrati poverenje koje je izgubio kod velikog dela birača. Vladavina strahom slomiće se kad tad, jer ne može da opstane na duže staze, bar ne u sredini koja ima bar neko iskustvo demokratske vladavine i koja oko sebe ima demokratske zemlje kao primer da može drugačije – zaključuje naš sagovornik.