Anksioznost ne mora presudno da bude loša, nekad može i da nam spasi život 1

Anksioznost je postala najprimarnija bolest, iako se ne vodi kao bolest, odnosno ne smatramo je za neku ozbiljnu bolest. Definicija same anksioznosti prema konstruktivističkoj psihoterapiji jeste da je to svest o tome da nailazimo na određenu situaciju koju ne možemo da predvidimo, kaže psihoterapeut dr Marko Jovašević.

– Imajte na umu da anksioznost predstavlja nešto o čemu razmišljamo da će se desiti u budućnosti. Tačnije, nije se ni desilo, niti imamo dokaz da će se to desiti ili se neće destiti. Uzmimo primer korone i pandemije, kad će se završiti, koliko će trajati, da li će vakcinacija da pomogne ili neće? Da li ćemo putovati, kako ćemo putovati, kako ćemo na more? Vidite koliko ima tu pitanja, a sva su vezana za budućnost i sva mogu da stvaraju anksioznost u ovom trenutku, naveo je Jovašević, odgovarajući na pitanje čitalaca na Instagram profilu Danasa “Šta je anksioznost?”.

Glavni savet tokom pandemije i u situacijama koje su specifične poput ove, prema rečima psihoterapeuta jeste da se nikako ne prave dugoročni planovi dok sve ovo ne prođe, jer je to nezahvalno.

Kako ističe, ako pravimo dugoročne planove, razočaraćemo se.

– Na primer isplaniram put, sve sam rezervisao, kartu sam kupio i ne odem na taj put jer kreće novi talas korona virusa i ne mogu da odem nigde. Dešavaju se stvari koje nisu u domenu moje moći, koje ne mogu da kontrolišem i ja se onda razočaram. Zbog toga izbegavajte dugoročne planove, već planirajte dan po dan, nedelju po nedelju. Pogotovo oni koji nisu preležali korona virus ne mogu da „gataju“ šta će se desiti, da li će se zaraziti ili neće, objašnjava Jovašević.

Kao još jedan primer anksioznosti, a koji nije u vezi sa korona virusom psihoterapeut navodi situaciju u kojoj ste u nepoznatom stanu u kome nestane struje.

–   Zamislite situaciju, ulazite u stan vašeg prijatelja prvi put i kad uđete nestane struje. Vi ne znate gde se šta nalazi, ne možete ni prekidače da napipate, e to je anksioznost. To je svest naša o događaju koji ne možemo da predvidimo u budućnosti, precizirao je psihoterapeut i dodao da je sve nepredvidivo i nije sto odsto sigurno.

Međutim, kako ističe, anksioznost ne mora presudno da bude loša. On objašnjava da nam je sigurno u nekom trenutku u određenim situacijama spasila život.

– Anksioznost je prirodna emocija i zahvaljujući njoj mi smo možda izbegli da odemo na neko mesto koje je moglo da bude pogubno za nas, kaže Jovašević navodeći još neke pozitivne primere anksioznosti.

Pa tako, prema njegovim rečima, ima studenata koji su tokom spremanja ispita osećali ankcioznost koja im je kasnije pomogla da se bolje snađu na ispitu.

Jovašević kaže da anksioznost ne mora presudno da bude iracionalni strah. Tu navodi primer ljudi koji imaju strah od aviona, ali napominje da je za pobeđivanje ovog problema najvažnije vraćanje u sadašnjost.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Dnevni list Danas (@danas.rs)


Na pitanje da li je 5G mreža štetna po čoveka, Jovašević kaže da on nije kompetentan da da takav odgovor, ali napominje da većina ljudskih strahova proizilazi iz neznanja.

Odgovarajući na pitanje kako da razlikujemo anksioznost i depresiju, psihoterapeut ističe da je razlika velika, ali i da su ljudi skloni da svaku tugu i bol koju osoba oseća pripišu depresiji, što je velika greška.

– Depresija je ozbiljna bolest i ima različitih vrsta i kategorija ove bolesti. Treba da razlikujemo depresivnu epizodu od depresivnog sindroma. Depresivna epizoda traje jedan, dva dana, jednu do dve nedelje, pa čak i mesec dana, ali tu prestaje. Dok je depresivni sindrom bolest za koju dijagnozu postavlja psihijatar, traje mesecima i godinama u nekim slučajevima dok pacijent ne krene sa lečenjem, objašnjava Jovašević.

Prema njegovim rečima depresija preuzima primat kao bolest broj jedan u svetu, ispred karcinoma i bolesti srca.

– Razlika između anksioznosti i depresije je u simptomima. Depresivne osobe kao jedan od ključnih simptoma navode bezvoljnost, nemogućnost da se započne dan. Najčešće navode da bi čitav dan najradije proveli u krevetu. Dok ako govorimo o anksiozno-paničnim napadima koji su otišli u patologiju, oni koji su ih doživeli opisuju najčešće kao srčane napade. Počinje sa stezanjem u grudima i grlu, nemogućnošću da dišete i probadanjima u grudnom košu, objasnio je Jovašević i dodao da se kao prva pomoć preporučuje stomačno refleksno disanje.

Jedno od pitanja upućenih psihoteraputu bilo je: „Zbog čega žene više idu na terapije od muškaraca?“.

Prema njegovim rečima, na tri žene jedan muškarac odlazi kod psihoterapeuta. Jovašević to tumači time što muškarci manje pričaju i imaju manju potrebu da se lično ispovede i iskažu svoje emocije.

– Muškarci moraju da sačuvaju svoj mačo stav i umesto kod psihoterapeuta odlaze u kafanu i tamo se napiju i na neki način anesteziraju svoje negativne emocije koje ne mogu da iskažu. Oni češće pribegavaju auto-destruktivnim stvarima, poput droge, alkohola i kocke. Time nisu pomogli sebi, već samo napravili duplu štetu, ističe doktor.

Odgovarajući na pitanje “da li je plakanje oslobađanje od negativnih emocija?”, Jovašević  je citirao Marka Tvena koji je rekao da ‘ne plaču slabi, već oni koji su jako dugo bili jaki’.

– Plakanje jeste jedan od ventila, posebno za tužne emocije. Karakteristično je da odmah nakon plakanja dođe neki racionalni momenat. Osoba isplače tugu, bes i ostale negativne emocije i kad se isplače počinje da izgovara neke izuzetno racionalne rečenice. To je konstantna borba između racija i emocija, kaže psihoterapeut.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.