Apolodor premostio Dunav

Posle Volge, Dunav sa svojim 2783,4 km dugim tokom i procenjenom vodnom snagom od 8,4 miliona KW najveća je reka u Evropi, a zajaziti i ukrotiti reku kao što je Dunav, sasvim sigurno, predstavlja veličanstveni podvig čovekovog stvaralaštva. A tek uraditi to bez pomoći savremene tehnologije, kao što je to u doba Rimljana učinio Apolodor iz Damaska podižući Trajanov most, podvig čini još većim.
O nekada veličanstvenom mostu svedoče njegovi ostaci nekih pet kilometara nizvodno od Kladova, istočno od sela Kostol.
Arhitekta iz Damaska, Apolodor, je o gradnji mosta – dešavalo se to između 103. i 105. godine pre n.e. izveštavao redovno u svom spisu koji je na žalost izgubljen, a podatke o mostu, njegovom izgledu i gradnji zapisali su istoričari Dion Kasije i Polibije, kao i pesnik iz Vizantije Ceces. Na osnovu tih podataka, a i potonjih arheoloških istraživanja, danas znamo da je Trajanov most imao 20 stubova i portale na pristupu i na jednoj i na drugoj dunavskoj obali, kao i da je bio dug preko 1,1 kilometar. Dimenzije stubova su oko 18-19 puta 33-34 metra, kažu dalje istorijske zabeleške, a bili su orijentisani dužinom upravno na tok reke s kljunastim dodacima na prednjoj i zadnjoj strani kojima je umanjivan pritisak. Analizom Prokopijeveog teksta, a potom i topografskim zapažanjima na terenu, stručnjaci su utvrdili da je Apolodor skrenuo tok Dunava u rukavac za vreme gradnje, tako da je većina stubova građena na suvom.
Temelji stubova i portala bili su od veoma tvrdog cementa napravljenog od šljunka utisnutog u malter, iznad toga su postavljeni redovi opeke, a stubovi su imali jezgro od maltera, oplaćenog tesanicama i opekom. Primenom „roštilja“ – poprečno i uzdužno postavljenim drvenim gredama koje su prolazile kroz jezgro postignuta je veća čvrstina Apolodorove građevine, za koju se pouzdano ne zna kada se srušila.
Pretpostavka je da se Trajanov most srušio kada su propala četiri stuba koje je arhitekta iz Damaska fundirao na peščanom sprudu bliže obali Rumunije. Zarad lakše i bezbednije plovidbe Dunavom dva stuba na rumunskoj strani srušena su 1909, a preostali su u koritu u vreme iskopavanja snimljeni sonarom.
Vekovima nakon Apolodora jugoslovenski i rumunski graditelji još su jednom pregradili Dunav. Zbog regulacije plovidbe i dobijanja hidroenergije za najveću dunavsku elektranu, „Đerdap I“ , podignuta je brana i spojene su leva i desna obala. Snaga moćne reke pretvorena je u energiju koja pokreće, osvetljava, greje… ali to je neka sasvim druga priča koja pokazuje da sve što se uzme od nje, priroda ubeleži na svoj raboš i čeka vreme za naplatu računa.