Arilje (1): Ajdemo u maline... 1Foto: Zoran Stevanović

Pogledaj ovu fotografiju, poslao mi juče prijatelj iz zavičaja.

A na njoj devojka ili žena u najboljim godinama, sva pokisla, ulepljena letnja haljina, u naručju gajba sa malinama, bosa, a na licu osmeh koji imaju samo sretna deca koja po najvećem letnjem pljusku skakuću u baricama i love kapi kiše otvorenih usta…

I krenu mi slike iz detinjstva kad smo bežali od takvih, letnjih pljuskova, i krišom gledali devojčice, kasnije devojke, još kasnije… kako im kroz ulepljene majice igraju grudi…

Od jedne takve kiše, ali i grmljavine smo bežali, ne jednom, sa plaštenja, branja šljiva, ma svih letnjih poslova, jer smo leto provodili na imanju kod dede i babe, u Zavičaju.

Od jednog takvog bežanja imam uspomenu na prvi poljubac i prvi miris mokre ženske kože…

Ajdemo u maline… pevalo se jednog leta na melodiju one Bregovićeve pesme „Hajdemo u planine, jer tamo nema zime…“

Pamtim i prvo branje malina 1961. ili 62, na školskoj ekonomiji u Virovu, jer je moj otac, učitelj, na preporuku tadašnjeg rukovodstva opštine i ariljske osnovne škole zasadio oglednu parcelu početkom šezdesetih godina. I dugo je stajao taj malinjak, otići ću ovo leto da vidim da li je još uvek tamo.

Mada su male šanse, jer i od škole su ostali samo zidovi i krov, a decenijama tamo nema ni učitelja ni đaka… Od potoka, koji je za mene bio mala reka, išlo se do česme koja je bila na drugoj strani preko njega mostićem. Pričaju da je od potoka ostao samo vodeni trag koji leti zna i da presuši… Takvo vreme došlo.

Globalnog zagrevanja, kažu.

Tako da ja sebe mogu nazvati i pionirom beračem malina, kad ovi zavičajci počnu da mi pričaju bajke…

Kad krene sezona branja malina u zavičaju, sva sreća da se poklapa nekako sa krajem školske godine, jer su svi, učitelji, nastavnici, profesori, đaci, medicinske i ostale sestre, poneki lekari, izuzev onih na dežurstvima, domaći ali i njihovi gosti, putnici namernici, parketari i keramičari, moleri i krovopokrivači, sudije i pisari, odbojkaši, rukometaši i fudbaleri, svi… svi, svi (što rekao Vuk i njegovi sledbenici „speovci“) u branju malina.

Pre neki dan na ovom spomenaru od FB krenu novih deset zapovesti berača malina, od kojih je sedma najvažnija (kao i kod pravog „očenaša“): ne prepunjavaj, ne gledaj u druge gajbe, trpaj samo u svoju, al ne prepunjavaj…

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Arilje (1): Ajdemo u maline…”

  1. Lep tekst, sanjarski. I netačan. Nit je 61-62. bilo maline u Arilju i okolini, niti je škola u Virovu tad imala ekonomiju (nikad je nije imala). Nešto se autor malo zabunio, ali nema veze. Ponekad činjenice kvare lepotu sanjarenja.

    • Nije u berbi malina vise takva romantika.Nekad bilo sad se spominje,to je nasa narodna.Berba svakog voca nije vise kao nekad ,nema moba,nema pesme nema uzivanja.Veliki su zasadi,jedva skupljeni radnici koji po ceo dan beru maline i po suncu i po kisi.Jedva svi cekaju noc da se odmore

      Drugacije je bilo nekad kad su zasadi bili manji i stizalo se lagano obrati sa porodicom.
      Vremena se promenila…globalno zagrevanje.Uzalud prizivate romantiku, nove generacije nisu romanticne…
      pozdrav malinom kao nasom svetom biljkom

  2. Ispravio bih Bojana… Uzgoj maline u Virovu 1961. je uveliko tekao, na zadruznoj ekonomiji i kod tzv. Štale. Skolska parcela od 80 ari je delimicno bila zasadjena malinom. Potok i dalje postoji, secam se i mostica… A ucitelj Mišo mi je bio ucitelj….

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.