Desetine izraelskih školskih i studentskih grupa, uz mlade ljude iz inostranstva, posetili su muzej, uoči ovogodišnjeg Dana pobede nad nacizmom u Evropi koji se ovog puta poklopio sa proslavom nacionalnog praznika Izraela.

Muzej su 2010. osnovali Jevreji doseljenici iz Rusije, uz pomoć vlasti u Moskvi. Uglavnom su to bila braća po oružju iz nekadašnje sovjetske Crvene armije, borci protiv nacističke Nemačke.

U malom muzeju su stotine vrednih i značajnih predmeta. Izloženi su uniforma vojnika Crvene armije tokom rata, pisma sa fronta, pribor za jelo, oružje i fotografije mladih jevrejskih vojnika koji su se borili u sovjetskoj vojsci.

Više od 60.000 Jevreja iz Sovjetskog Saveza se nastanilo u Izraelu posle raspada socijalističke federacije 1990. Među njima je bilo oko 20.000 ratnih veterana i gotovo svaka familija prispela u Izrael ima ili je imala nekog ko se borio protiv nacista.

Mnogi doseljenici su se nastanili u Ašdodu, šestom najmnogoljudnijem gradu u Izraelu (oko 230.000 stanovnika), najprometnijoj luci i važnom regionalnom industrijskom centru. Sunčani grad u južnoj oblasti Izraela i na obali Mediterana pobratimio se sa Arhangelskom, velikom lukom na severu Rusije sa subartičkom klimom, dugim i veoma hladnim zimama te kratkim i prohladnim letima.

Ovih dana je Ksenia Svetlova, poslanica Kneseta, izraelskog parlamenta, iz liberalne stranke Hatnue pisala da su Jevreji iz Sovjetskog Saveza doneli u postojbinu popularnu tradiciju proslavljanja Dana pobede. Veterani, sada u ranim 90-im godinama, članovi njihovih porodica i poštovaoci žrtvovanja boraca su i ove godine učestvovali na Paradi pobede u Jerusalimu i u posebnom događaju čiji je domaćin bio Kneset u čast proslave Dana pobede.

U skladu je sa tradicijom iz Sovjetskog Saveza i modernom Rusijom obeležen je 9. maja (Evropa, Sjedinjene Američke Države proslavljaju Dan pobede 8. maja).

Prvobitno su starosedeoci Izraelci sa strahopoštovanjem gledali kako stari muškarci i žene obučeni u uniforme Crvene armije sa mnoštvom medalja na grudima marširaju. Izraelci nisu znali šta se događa. Sunce je pržilo veterane koji su nastupali u formaciji, pevali ruske ratne pesme i podsećali se žestokih bitaka, strahota koje su doživljavali i prijatelja i članova porodice koji su umrli.

Prva parada pobede u Izraelu je priređena u Jerusalimu 9. maja 1993. Od tada su postale integralni deo kalendara u mnogim izraelskim gradovima, uključujući Haifu i Ašdod. Sa veteranima marširaju članovi njihovih porodica, uključujući decu i unuke, ponosni na zaostavštinu svojih dedova, napisala je poslanica Svetlova, ranije viša analitičarka i reporterka za izraelski Kanal 9.

„Izraelci treba da budu zahvalni svim borcima protiv Hitlera. Oko 1,5 miliona Jevreja se borilo u savezničkim vojskama, a oko 500.000 u Crvenoj armiji“, ispričao je Svetlovoj Efraim Paperni, 94-godišnji veteran, predsednik Organizacije vojnika i partizana ranjenih u ratu protiv nacista.

Paperni je kazao kako tokom rata nisu osećali nikakav antisemitizam. „U rovu meci ne prave razliku između Jevreja i onih koji to nisu. Ipak, bili smo svesni onoga što se događa kod kuće. Znali smo da nacisti ubijaju Jevreje. Borili smo se za svoj dom koji je bio u plamenu.“

Povezani tekstovi