Austrija: Carica evropskih lečilišta 1Foto: Dragica Jakovljević

Dobro zvuči, ali…

Ali nije nemoguće – upravo tako može se otići u Baden bei Wien, Banju kod Beča.

Tramvaj polazi iz centra, od Opere, i putuje sat i četiri minuta – austrijski precizno.

Banja kod Beča. Ime suvoparno, uopšte ne najavljuje cvetni raj sa jezercima, fontanama, skulpturama i mnogo lepih kuća, sa spomen-pločama koje podsećaju da su tu dolazili najviši vladari i najslavniji ljudi iz monarhije, pa i inostranstva.

Na samom ulazu u gradić, udaljen od Beča 26 km, dočekuje nas niko drugi do Peter der Große, ruski car Petar Veliki. Onaj koji je, po Puškinovim rečima, „podigao Rusiju na zadnje šape svojim gvozdenim uzdama“.

U toj svojoj misiji car je, kao što se zna, obilazio Evropu, da vidi kako napredniji rade i žive, pa ga je put doveo i u ovu banju.

Odseo je u kući na kojoj se danas nalazi veliki plakat s njegovim likom i napomenom da je tu boravio 1698. godine, „radi odmora i kupanja u lekovitoj vodi“.

Car Petar se u Beču sastao sa austrijskim carem Leopoldom I i obišao znamenitosti grada, ali je zbog pobune strelaca morao da skrati svoj boravak.

U kući do njegovog privremenog boravišta stanovao je Ludvig van Betoven… Mnogo kasnije, 124 godine po odlasku Petra Velikog. Šteta – jer kakve bi to komšije bile!

Kako je slavni kompozitor u Banji boravio nekoliko puta, mali Betovenov muzej nije u toj kući, već u Rathausgasse 10, gde je napisao Misu solemnis i završio Devetu simfoniju.

Više nego dovoljan razlog da ova prilično neugledna kućica za njegove poštovaoce postane mesto hodočašća.

Iako je ova banja, koju je neko nazvao „dostojanstvenom caricom evropskih lečilišta“, u punom cvatu i sjaju bila početkom XVIII veka, austrijski i evropski vladari i njihova svita neće je zaobilaziti ni kasnije.

Godinama je tu bila letnja rezidencija Habsburškog dvora.

Kada je Beč posle Drugog svetskog rata izdeljen na okupacione zone, Banja je pripala SSSR-u. Bila je sedište sovjetske vojske sve do odlaska savezničkih snaga 1955. godine.

Jedan od najlepših delova Banje svakako je Doblhof, park u kome cveta 30.000 raznobojnih ruža (860 vrsta), stvoren za šetnju, odmor, uživanje, „prošaran“ spomenicima (Betoven, Mocart, Štraus i Laner, car Jozef II, austrijski klasik Grilparcer…), fontanama, restoranima…

I ovaj gradić ima svoj Stub kuge, na malom trgu u centru, podignut nekoliko godina posle bečkog, poznatijeg i većeg. U epidemiji „crne smrti“ 1693. godine izgubio je 1.200 stanovnika, trećinu tadašnjeg broja.

Ima i svoj Kurpark.

Suvišno je naglašavati da je lep jer ovde je lepo sve! Kad vreme dozvoli, u Kurparku se održavaju razne priredbe pod vedrim nebom, a gosti mogu da iskušaju i kockarsku sreću, u čuvenom banjskom kazinu. Jedan od onih koji nisu odoleli bio je i pisac „Čarobnog brega“ Tomas Man.

Većina kuća u centru ovog ljupkog mesta (koje je samo četiri kilometra udaljeno od ukletog dvorca Majerling), izgrađena je u stilu bidermajer, a fasade su uglavnom u „šenbrun žutoj“, omiljenoj boji Marije Terezije.

U jednoj od tih kuća rodila se miljenica cara Franje Josifa, glumica Katarina Šrat. A umro, i tu sahranjen, Franc Saher, poslastičar koji je izmislio saher tortu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.