Foto: Institut Konfučije

… koja je Beograđanima predstavljena prošle subote u Narodnom muzeju u okviru pratećih programa prve gostujuće strane izložbe od kad je ova muzejska kuća pre pola godine ponovo otvorila svoje modernizovano zdanje i obnovljenu stalnu postavku.

Reč je o izložbi „Sva lica kulture – slikarstvo i život učenjaka drevne Kine“, čiji deo čini i priča o „duhovnom uzdizanju karaktera ispijanja čaja“. Uz pomoć lektorke iz Kine He Ping i Instituta Konfučije, Narodni muzej predstavio je kineski ritual spremanja čaja iz vremena carske dinastije Tang (608-907. godine posle Hrista), a učesnici radionice probali su tri vrste ovog biljnog napitka – puer – mešani, zeleni i čaj od jasmina. Sve to uz tradicionalnu kinesku muziku i cvrkut ptica.

U zemlji, koja ima narodnu poslovicu da je „bolje ne jesti tri dana nego jedan dan biti bez čaja“, veruje se da se za ovaj okrepljujući napitak zna više od pet hiljada godina. Prema kineskom predanju, za „otkriće“ je zaslužan legendarni car Šen Nungu, ljubitelj tradicionalne medicine, higijene i istraživač prirode, koji je vladao od 2.737 do 2697. godine pre Hrista. NJemu se pripisuje da je izumeo i zemljoradnju i plug. Iz njegovog vremena navodno je ostao i običaj da se za šoljicu čaja zahvaljuje sa tri lagana udarca prstom o sto. Osim ovog predanja, pominju se i priče o monasima budistima koji su iz Indije došli u Kinu i devet godina bez sna propagirali svoju veru, koristeći čaj kako bi ostali budni.

Čaj u Kinu najpre je bio tajnovito medicinsko i religiozno a od prvog veka pre Hrista i domaće piće. Tad se pojavila i knjiga „Pravila o radu posluge“, u kojoj se objašnjava pravilan način njegove kupovine i služenja. Osim lekovitog, čaj je dobio i trgovinski značaj, pa je u vreme pomenute dinastije Tang, uveden i prvi porez na čaj, a u narednoj dinastiji Song (960-1279) nastao je običaj nazvan „Rat mekih listića“ u utvrđivanju kvaliteta čaja. Veruje se da su drevni kineski učenjaci znali da razlikuju ukuse čaja zavisno od tla i podneblja na kome su uzgajani, kao i izvore sa kojih je upotrebljena voda.

Osim mnogobrojnih posuda koje se koriste u ceremoniji čaja, uključujući i „ljubimce“ – figure zmajeva i žaba od različitog materijala za „dobru sreću“, učesnici radionice u Narodnom muzeju videli su pripreme za ritual, pažnju koja se poklanja lepoti „pet svetova“ – listićima čaja, njihovom ispiranju, prelivanju toplom vodom, mešanju, serviranju…

Ovom ceremonijom u savremenoj Kini uglavnom se obeležavaju svečane prilike, dok u svakodnevnom životu okuplja porodicu ili prijatelje na zajedničkom uživanju. Kinezi veliki značaj pridaju i raspoloženju onog ko priprema čaj, jer i od toga zavisi ukus napitka. Lektorkom He Ping vladao je nebeski mir uprkos prebukiranoj radionici, otimanju za stolice i mesto, nestrpljenju publike da proba čaj, pa i lakiranju noktiju na rukama u poslednjim redovima. Bez obzira na sve, dodatno utvrđivanje gradiva iz kulture čaja nudila je gostujuća kineska postavka sa akvarelima slikanim na svili, pločicama i crtežima na ovu temu iz vremena više dinastija, kao i šoljice i čajnici iz različitih perioda kineske istorije.

Povezani tekstovi