Foto: ADLIGAT

O tome koliko je hitno da Beograd, koji se brzo razvija, dobije metro, govorilo se još pre Drugog svetskog rata.

U Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat (Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti) sada je stigla originalna, nepoznata dokumentacija o izgradnji beogradskog metroa iz 1951. godine! Dakle, tek pošto su nove posleratne vlasti odlučile da se ozbiljno pozabave izgradnjom metroa, neka od važnih dokumenata iz tog perioda sada su, posle mnogo decenija, po prvi put dostupna javnosti.

Među dokumentima se nalazi nekoliko pisama koja su upućena italijanskim vlastima, u vezi sa izgradnjom rimskog metroa. Jugoslovenska vlast želela je da iskoristi iskustva Italijana, koji su upravo u tom trenutku započinjali gradnju svog prvog metroa, koji je pušten u saobraćaj 1955. godine. U međuvremenu, Rimljani su dobili jedan od najnaprednijih metroa na svetu, dok je u Beogradu malo šta urađeno.

Kopije dokumenata će biti iskopirane i predate pomoćniku gradonačelnika Goranu Vesiću, sa nadom da će biti od pomoći za nastavak projekta beogradskog metroa.

Beleška o Beogradskom metrou: Svi znamo da je Beogradski metro epski poduhvat, čiji se planovi većim delom nalaze u mitologiji nego u stvarnosti. Međutim, malo ko zna da Srbi umalo nisu među prvima na svetu dobili metro! U trenutku kada je ova novotarija postojala samo u Londonu i Glazgovu, javljaju se beogradskoj opštini dvojica građana po imenu Gugla i Gal i traže koncesiju da od Knez Mihailove ulice do savskog stovarišta prokopaju tunel kojim bi bila sprovedena železnica za prevoz robe i putnika i vodovod. Opština im je dala tražene garancije 14. maja 1883. godine, međutim ovaj misteriozni dvojac odnela je bujica istorije u nepoznatom pravcu – nestali su bez traga i glasa. Prvi tramvaj je ulicama Beograda krenuo 14. oktobra 1892. godine a već 1912. tramvajima se vozilo 7,5 miliona putnika godišnje… Predratna tramvajska mreža bila je mnogo razgranatija od današnje. Ideja o železničkom tunelu između železničke stanice u Savskom amfiteatru i železničke Stanice Dunav rođena je još 1923. godine kada je predviđena urbanističkim planom za Beograd. Do izgradnje tunela nije došlo, iako je arhitetka Sv. Lazić 1936. godine u više navrata u javnosti apelovao na neodložnu izgradnju tunela, jer bi on mogao da služi i kao sklonište protiv vazdušnog napada u slučaju budućeg rata. Bilo je tu još izvanrednih predloga, ideja, analiza, proračuna isplativosti i razvoja gradskog jezgra, koja su sva išla u prilog hitnoj izgradnji metroa…. tridesetih godina dvadesetog veka.