Biodiverzitet u Srbiji i klimatske promene 1Foto: Pixabay/Evita-ochel

Fragmentisanost područja na kojima žive određene vrste loše utiče na genetički fond vrsta, odnosno manje su sposobne da daju zdravo potomstvo sa većom mogućnosti preživljavanja.

Evolucija nije proces koji se dešava tokom noći i ona uveliko zavisi od mogućih genetičkih kombinacija između jedinki u populaciji. To znači da što je manje mogućih kombinacija, to je manja verovatnoća da će se naći kombinacija koja može da preživi uslove koji će doći sa klimatskim promenama.

Zašto je biodiverzitet važan za nas?

Ljudi često zaboravljaju koliko su nam svi ekosistemi bitni. Nisu samo lepi za gledanje, već su i dom različitim lekovitim biljkama, važni učesnici u regulaciji vode i vazduha, nalazište sirovina…

Klimatske promene ubrzano menjaju uslove na staništima terajući biljke i životinje da se brzo adaptiraju ili migriraju, a ako nisu dovoljno brze izumreće.

Promene koje se sada dešavaju su mnogo brže nego što vrste mogu to da isprate svojom evolucijom, to jeste suština ovog problema, piše Antonija Avdalović za portal Klima101.rs.

Osim klimatskih promena direktan ljudski uticaj drastično utiče na stanje ekosistema. Uvođenje invazivnih vrsta, đubrenje različitim pesticidima, isušivanje močvara, pregradnjom reka nepovratno menja stanište i ugrožava vrste koja ga nazivaju domom. 

Klimatske promene se već dešavaju i ono što možemo sada da uradimo jeste da ih ublažimo i da time omogućimo više vremena biljnim i životinjskim vrstama da se prilagode na nove uslove. 

Važno je i da zaustavimo najteže posledice koje bi mogle da imaju katastrofalan uticaj na mnoge vrste, ali i da obezbedimo staništa za potencijalne nove vrste kojima bi mogli da odgovaraju novi klimatski uslovi. 

Očuvanje prirodnih staništa je od najveće važnosti zaštite biodiverziteta i ublažavanja posledica klimatskih promena.

Biodiverzitet u Srbiji

Možda ste već i znali da je Srbija jedna od vodećih zemalja u Evropi po biodiverzitetu. Lepo zvuči, ali šta to zapravo znači? To znači da na relativnom malom prostoru, koji čini našu zemlju, živi većina vrsta koji nastanjuju Evropu. 

Osim evropskih vrsta, Srbija je poznata i po endemitima, vrstama koje su ekstremno vezane za svoje stanište i ne mogu da opstanu nigde drugde.

Vrste koje su obeležene kao endemiti, postoje u specifičnim uslovima, koji smeju da variraju samo u uskom opsegu. Klimatskim promenama bi se narušili uslovi staništa na koje su ove vrste navikle i one bi zauvek isčezle.

Verovatno su vam poznati endemiti poput Pančićeve omorike, Panćićevog skakavca, Ramonde… Endemiti su toliko specifični za svaku državu, ili podneblje, da često postaju obeležje države. Klimatksim promenama ova obeležja se ugrožavaju.

Uticaj klimatskih promena na biodiverzitet

Konkretan uticaj klimatskih promena na staništa u Srbiji nedovoljno je ispitan. To poizilazi iz toga da, sa izuzetkom šuma, ne postoji detaljan spisak svih staništa Srbije, odnosno nisu izvršena ni osnovna mapiranja tipova staništa na nacionalnom nivou.

U Srbiji trenutno je prepoznato 1781 tipa staništa. Bitno je napomenuti da nisu sva staništa u istoj meri ugrožena klimatskim promenama. 

Znajući da trend klimatskih promena jeste povećanje temperature, promene u raspodeli padavina zajedno sa većom učestalošću ekstremnih klimatskih događaja, kao što su toplotni talasi, suše sa povećanom opasnosti od požara i poplave, možemo izdvojiti sledeća staništa kao najugroženija: šumska staništa, vodena i vlažna staništa i visokoplaninska staništa.

Ekosistemi opstaju u stanju dinamične ravnoteže, sto ih čini izuzetno ranjivim na klimatske promene. Svaka biljna i životinjska vrsta ima svoje mesto i ulogu.

Međutim, u svakom ekosistemu postoje vrste od presudnog značaja za njegov opstanak, te vrste se nazivaju „ključnim vrstama“ (keystone species) i obično predstavljaju predatore u lancu ishrane.

Nestanak ključnih vrsta bi doveo do poremećaja ravnoteže lanca ishrane, pa i samog ekosistema dovodeći ga do nemogućnosti da opstane kao takav kakav jeste.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.