Bogati svet flore i faune 1Foto: I. Ham

Od gotovo 1.000 biljnih vrsta koliko ih postoji u ovom delu najkarakterističnije su biljke stepskih staništa, poput banatskog božura, stepskog božura, šerpeta, bademića, Pančićev pelen, rindera, smilje…

Jedini samonikli četinar je kleka, dok u šumama dominiraju virgilijski hrast, lužnjak i bela lipa. Više od polovine površine Deliblatske peščare danas čine sađene šume bagrema, crnog i belog bora.

Najznačajniji lokaliteti centralne Peščare su Rošijana i Crni vrh, koji su još od 1912. zaštićeni kao prirodni spomenici.

Najznačajnije biljne vrste su zaštićene prirodne retkosti – kockavica, ovčije runo, kao i sve vrste orhideja.

U središtu nekadašnjih pašnjaka Deliblatske peščare, između Devojačkog bunara i Rošijane, nalazi se lokalitet Korn. Stepsku vegetaciju ovoga područja, koja je nastala i održava se ispašom i kosidbom, predstavlja zajednica vijuka.

Lokaliteti Deliblatske peščare u blizini Dunava Advokatske livade i Stevanova ravnica, kao i plićaci Đurica, Labudovo okno i Dubovački rit i ade Čibuklija i Žilova, predstavljaju ostatke očuvanih zajednica stepa, šuma vrba i topola, močvara i voda južne Panonije. Ovde se mogu naći prirodne retkosti poput belog i žutog lokvanja i vodenog oraška.

FAUNA

Životinjski svet Deliblatske peščare odlikuju peščarski insekti i vrste stepskih staništa: orao krstaš, stepski soko, tekunica, slepo kuče i stepski skočimiš. U šumskim staništima značajno je stalno prisustvo vukova, jelena, srna i divljih svinja, dok vodeni ekosistemi obale i ada Dunava predstavljaju gnezdilišta ptica močvarica i privremena obitavališta ptica selica, dok je površina nezaleđenog Dunava masovno zimovalište divljih pataka i gusaka.

U međunarodnim okvirima Rezervat predstavlja centar biodiverziteta: jedno od najznačajnijih staništa ptica i biljaka u Evropi. Stepske zajednice su staništa brojnih glodara: jedine vrste stepskog skočimiša u Srbiji, i tekunice koja predstavlja osnovnu hranu grabljivica, među kojima se ističu najređa ptica Rezervata – orao krstaš i stepski soko.

Deliblatska peščara je dom i veoma retkim vrstama slepih miševa – trobojni šišmiš, resasti šišmiš i smeđi dugoušan. Deliblatska peščara je i jedino preostalo stanište vuka u Panonskoj niziji.

Peščara je i reproduktivni centar za slepo kuče – vrstu glodara koji se nalazi na Crvenoj listi ugroženih vrsta sveta. U ovom području se gnezde i međunarodno značajne ptice selice osičar, lastavičar, pčelarica.

Analiza živog sveta pre izgradnje vetro-parka

Koliko je čitavo područje atraktivno pokazale su i analize u Studiji procene uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru, urađene pre pet godina. U međuvremenu vetro-park je sagrađen i otvoren i danas je to još jedna atrakcija Alibunara, čiji potencijal nije samo u „zelenoj energiji“, već i u turizmu. Tim pre što je vetro-park projektovan tako da ne poremeti ekološku ravnotežu, počev od izbora lokacije do svih preduzetih mera da se biljne i životinjske vrste koje obitavaju na lokaciji i oko nje sačuvaju.

Osim 151 primerka ptica zabeleženih u širem području uticaja zone vetro-parka i endemskih vrsta insekata, skeniran je i impresivan svet vodozemaca i gmizavaca, a prednjače evropski gušter (Lacerta viridis), smuk (Coluber caspius), kratkonogi gušter (Ablepharus kitaibelii), livadski gušter (Darevskia praticola), stepski gušter (Podarcis tauricus), smuk (Zamenis longissimus), zelena krastača (Pseudepidalea viridis).

Projekat „Turizam kao najveći potencijal Alibunara“ sufinansira se sredstvima Opštine Alibunar. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.