Od hronične opstruktivne bolesti pluća boluje oko 50 miliona ljudi u svetu, a gotovo tri miliona obolelih umre u toku jedne godine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine, HOBP bi mogla da postane četvrti uzrok smrti u svetu, kao i najveći uzročnik invaliditeta iza ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja – ukazuju stručnjaci povodom Svetskog dana hronične opstruktivne bolesti pluća, koji je obeležen juče.
Procenjuje se da u Evropi četiri do šest odsto populacije pati od HOBP – hronične opstruktivne bolesti pluća.
HOBP se karakteriše ograničenim protokom vazduha u disajnim putevima. Često je posledica pušenja ili aerozagađenja. Glavni simptomi bolesti su: kašalj, nedostatak daha, dispneja, zarobljavanje vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova. Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni oboljenja. Ipak, uz pomoć lekova oboleli od ove bolesti mogu voditi normalan život i sprečiti dalje oštećenje pluća. HOBP se danas može efikasno lečiti, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema smernicama GOLD (Globalna inicijativa za HOBP) spirometriju, jednostavan, brz i bezbolni disajni test kojim se uspostavlja dijagnoza, trebalo bi da uradi svaka osoba koja je u riziku za nastanak HOBP: dugogodišnji pušači, osobe koje imaju hronični kašalj i iskašljavaju, kao i osobe koje se brže umaraju pri fizičkom naporu – objašnjava prof. dr Predrag Rebić iz Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije.
Prema rečima prof. dr Marije Mitić Milikić, svaka deseta osoba starija od 40 godina boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća. Zabrinjavajuća je činjenica da između 25 i 50 odsto ljudi koji boluju od ove bolesti ne zna da je bolesno, iako se dijagnoza postavlja jednostavnim, brzim i bezbolnim disajnim testom koji se zove spirometrija. Međutim, polovina bolesnika počinje lečenje tek u odmakloj fazi bolesti, kada im je potrebno zbrinjavanje u bolničkim uslovima, naglašava Milikić. U Srbiji nema preciznih podataka o broju obolelih od ove bolesti, ali su istraživanja u Beogradu pokazala da je obolelo oko 19 odsto odraslih osoba, odnosno više od 200.000 stanovnika glavnog grada.
U domovima zdravlja u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu od septembra je pokrenut besplatan spirometrijski skrining osoba koje su u riziku za razvoj HOBP i koji će trajati i tokom 2010. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
