Čovečanstvo na ivici klimatske katastrofe: Samo tri godine do prekretnice?

Globalno zagrevanje od 2 stepena Celzijusa smatra se važnom granicom — prelazak te granice znatno povećava verovatnoću katastrofalnih i nepovratnih klimatskih posledica, uključujući ekstremne toplotne talase, suše i topljenje ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadne Antarktike.

Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, skoro 200 zemalja obavezalo se da ograniči porast globalne temperature na idealnih 1,5°C, odnosno sigurno ispod 2°C.

Međutim, nova procena više od 60 vodećih svetskih klimatskih naučnika pokazuje da se ovaj cilj brzo udaljava — preostalo je još samo 143 milijarde tona ugljen-dioksida pre nego što verovatno pređemo granicu iz Pariskog sporazuma, dok čovečanstvo trenutno emituje preko 46 milijardi tona godišnje. Rezultati istraživanja objavljeni su 19. juna u časopisu Earth System Science Data, prenosi Livescience.

„Prozor za ostanak unutar 1,5°C se brzo zatvara,“ rekao je koautor studije Joeri Rogelj, profesor klimatske nauke na Imperial College Londonu. „Globalno zagrevanje već utiče na živote milijardi ljudi širom sveta. Svaki mali porast temperature znači češće i jače vremenske ekstremne pojave.“

Upozorenja da Zemlja ubrzano prelazi granicu od 1,5°C i posledice takvog prekoračenja nisu nova. Još 2020. godine, Međuvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) procenio je preostali klimatski budžet na oko 550 milijardi tona CO2.

Ipak, s obzirom na to da su emisije dostigle rekordne nivoe u poslednjim godinama, a sledeći izveštaj IPCC-a nije očekivan pre 2029, autori nove godišnje studije želeli su da popune tu prazninu.

Procena je urađena analizom deset klimatskih pokazatelja, uključujući neto emisije gasova sa efektom staklene bašte, energetski disbalans Zemlje, promene temperature površine, porast nivoa mora i preostali klimatski budžet.

Analiza je alarmantna: zagrevanje se dešava tempom od oko 0,27°C po deceniji, a trenutno je prosečna globalna temperatura za oko 1,24°C viša nego pre industrijske ere.

Ovo dovodi do nagomilavanja viška toplote brzinom dvostruko većom nego tokom 1970-ih i 1980-ih, a Zemlja sada zadržava toplotu 25% brže nego u prethodnoj deceniji. Oko 90% te toplote akumulira se u okeanima, remeteći morske ekosisteme, topivši led i podižući nivo mora dvostruko brže nego u 1990-ima.

„Od 1900. godine, prosečni nivo mora porastao je za oko 228 milimetara. Iako deluje malo, to ima veliki uticaj na nisko položene obalne oblasti, čineći olujne talase destruktivnijim i povećavajući obalnu eroziju, što predstavlja pretnju za ljude i obalne ekosisteme,“ navodi Aimée Slangen, klimatolog iz NIOZ instituta u Holandiji. „Najzabrinjavajuće je što je porast nivoa mora spora pojava, što znači da smo već zagadili buduće povećanje nivoa mora u godinama i decenijama koje dolaze.“

Posledice ovog zagrevanja biće teške za čovečanstvo — jedno nedavno istraživanje ukazuje da bi prinosi ključnih useva poput kukuruza i pšenice u SAD, Kini i Rusiji mogli da padnu i do 40% do kraja veka. Druga studija navodi da se već dešava nesvakidašnje globalno povećanje suša, sa 30% kopna pogođenog odmerenim do ekstremnim sušama 2022. godine.

Ipak, izveštaj ističe da će globalne emisije gasova verovatno dostići vrhunac u ovoj deceniji, a zatim početi da opadaju. Za to je neophodno brzo usvajanje vetra, solarne i druge čiste energije, uz drastično smanjenje emisija ugljenika, kažu autori.

„Emisije u narednoj deceniji odlučiće koliko brzo ćemo dostići zagrevanje od 1,5°C,“ rekao je Rogelj. „One moraju brzo da se smanje da bismo ispunili klimatske ciljeve Pariškog sporazuma.“