Radionica ćilima u Pirotu, ShutterstockPirotski ćilim je jedan od simbola srpskog naroda, pre svega Pirotskog okruga, po kome je i dobio naziv. Prostirke različitih dezena kojima se mogu ukrašavati zidovi, podovi, klupe ili kreveti, postale su popularne širom sveta, a neguju se na ovim prostorima već skoro 400 godina.
Tradicionalni zanat tkanja je prema nekim verovanjima kod nas došao sa turskim osvajačima, a kasnije se prenosio sa majke na ćerku u mestima oko Stare Planine, sa centrom u Pirotu.
Vuna koja se koristi u izradi ćilima je vuna specifične vrste dobijena od tzv. ovce pramenke koja je bila pogodna za gajenje u skromnim uslovima, otporna na mnoge bolesti.
Ono zbog čega je ćilim poseban jeste i sam način izrade, jer se u tkanju koristi samo vreteno i kudelja. Na taj način dobijala se tanka vunena nit, koja se potom bojila uz pomoć lista ili kore oraha, lipe i lukovine. To je bio izuzetno komplikovan proces, jer su tkalje bile primorane da ručno boje hiljade niti potrebnih za izradu ćilima. Uvođenjem industrijskih boja u upotrebu, omogućeno je tkanje ćilima u više nijansi i boja.
Tkanje ćilima predstavlja posebnu vrstu umetnosti, jer ćilim oslikava različite šare koje imaju određenu poruku i simboliku. Pa tako postoje „Đulovi“ – šara koja simbolizuje dar od srca, prijateljstvo i jedinstvo porodice, „Kuveri“ koji simbolizuju mudrost i dug život, „Venci sa vraškim kolenom“ – da vrag slomi nogu ako krene na kućni prag.
Prema starim verovanjima, ćilim je uspešno skidao uroke i poklanjao se za zdravlje, blagostanje, sreću u ljubavi, pa čak i poslovni uspeh. Davao se devojkama koje nisu mogle da se udaju kao garancija da će se svadba odviti kroz godinu dana.
Iako se malo ljudi bavi očuvanjem ćilimarstva kao zanata, on postoji još od srednjeg veka, a procvat je doživeo polovinom devetnaestog veka. Tada je izrada ćilima bio izuzetno cenjen i dobro plaćen posao.
Krajem 19. veka osnovano je i prvo Ćilimarsko društvo i tada su pirotski ćilimi prvi put izloženi na svetstkoj izložbi u Beču. Ono zbog čega su privukli pažnju na Svetskoj izložbi u Beču 1886. godine, bila je činjenica da su isti i sa lica i sa naličja.
Podsetimo, Opština Pirot je 2002. godine zaštitila poreklo Pirotskog ćilima, što znači da se tkanje ovog proizvoda može vršiti isključivo u Pirotu. Takođe, utvrđeni su kriterijumi koji identifikuju pravi Pirotski ćilim, a to su sam način izrade, vuna i autentične šare ovog kraja. Takođe, zaštićeno je i umeće tkanja ćilima upisivanjem u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je Pirotski ćilim postao jedini proizvod u Evropi ove vrste koji poseduje čak dve zaštite.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
