Danas, ovaj gradić smešten između Vardara, Bošave i Došnice, podno planinskih venaca, na sudaru mediteranske i kontinentalne klime, ima sve preduslove za razvoj ekoturizma, piše Wikipedia.

Posle nacionalizacije ekonomijom je upravljala poljoprivredna zadruga iz Demir Kapije, a kasnije državno gazdinstvo. Posle raspada Jugoslavije i restitucije, (gde posebno mesto zauzimaju imanja kraljevske porodice), menjali su se vlasnici .

Od nedavno, je gazdovanje vinarijom preuzela Novosađanka kojoj je to zadovoljstvo priuštio suprug,( inače bogati ruski poslovni čovek) i koja ima ambiciozne planove da kompleksu vrati stari sjaj koji je imao pre devedeset godina.

Ideja je da se Demir Kapiji vrati stari značaj varoši obeleženoj crvenom tačkom na mapama puteva velikih trgovačkih karavana, od puta svile, tekstila, kože, srebra, zlata i dragog kamenja. Kulturni poslenici su zainteresovani da u starim selima koja čuvaju romantičnu tradiciju ovog podneblja, ne samo dobrim vinom već i kozjim sirom, voćem i povrćem organskog porekla, ljubiteljima divljih voda, životinjskog i biljnog carstva koje se kriju u gustim šumama na obroncima okolnih planina.

Putnicima namernicima koji se kreću vardarskom dolinom prema Solunu, Atini, Egejskom i Jonskom moru, i obratno, pruža se u poslednje vreme prilika da predahnu u veoma prijatnom ambijentu Markove kule, konačišta podignutog na mestu starog rimskog utvrđenja, okruženom nepreglednim vinogradima autohtone sorte grožđa Stanušina od koga prave vrhunsko vino odličnog kvaliteta.

Iako je kroz Demir Kapiju prošla pruga i predstavlja veću ranžirnu stanicu, a prolazi kroz klisuru i naslednik autoputa „Bratstvo jedinstvo“ današnji autoban „Prijateljstva“ tako da grad ima sjajne potencijale za razvoj planinarenja, lovnog i ribolovnog turizma. Regija sa retkom florom i faunom, bogatim spelološkim fondom, potencijalima za razvoj raftinga i kajaka na brzim vodama. Međutim, poslednjih godina je pojačana tendencija iseljavanja celih porodica i naš ljubazni domaćin sa setom govori o tome.

Na zidovima muzeja ispisane su mudrosti: In vino veritas (U vinu je istina), Vinum las senum (Vino je lek za starce).

Na vratima Kartagine pisalo je: Vivere non necesse, navigare necesse est (Ploviti se mora, živeti ne).

A na vratima muzeja vina u Demir Kapiji piše: Vinum et mulieres apostatare faciunt (Vino i žene mogu da nateraju verujuće da promene veru).