Foto: Wikimedia

„Uzgajivači kafe širom sveta su, u velikom broju slučajeva, stražari senzorne raznovrsnosti kultivisane kafe“, kaže on. „Ukoliko cene ostanu ovako niske duže vreme, neki uzgajivači će naposletku odustati i mi ćemo izgubiti veliki deo onoga što kafu čini posebnom.“

Pored povećanja cena kafe, jedan od načina da se reši problem sa svim ovim rizicima, a da budu zadovoljni i proizvođači i potrošači, jeste da se posegne za genetičkom raznovrsnošću divljih vrsta. „Izvestan broj vrsta kafe ima osobine potrebne za rast u neodgovarajućim i suvljim uslovima“, kaže Dejvis.

Ali da bi takav projekat sa genetičkim ukrštanjem različitih sorti kafe uopšte bio moguć, neophodno je najpre sačuvati zrna divlje kafe u bankama semena, ili barem u šumama koje bi zaštitila država. Nažalost, za većinu vrsta to još uvek nije slučaj. Dejvis je sa saradnicima otkrio da se semena gotovo polovine svih divljih vrsta kafe ne čuvaju u bankama semena, a negde oko trećine se ne gaji u zaštićenim šumama.

U cilju procene rizika sa kojima se suočava divlja kafa, ovaj tim naučnika koristio je indeks razvijen od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), međunarodne organizacije koja procenjuje pretnje biodiverzitetu. Uz pomoć tog indeksa, koji se pretežno koristi za dokumentovanje opasnosti koje prete velikim sisarima poput slonova ili nosoroga, utvrdili su da je divlja arabika naročito osetljiva na promene klimatskih uslova.

Ukoliko emisija gasova nastalih efektom staklene bašte nastavi da raste trenutnom brzinom, promenjeni klimatski uslovi mogli bi do kraja ovog veka da promene status divlje arabike na Crvenoj listi IUCN-a – od „skoro ugrožena“ do „nestala“.

Za Dejvisa i saradnike gubitak divljih vrsta od velikog je značaja ne samo za uzgajivače i konzumente kafe. Gubitak neke vrste takođe podrazumeva i manje hrane i manje skloništa u njenom ekosistemu. „I dok gubimo ove vrste kafe, pred nama je sve manje opcija“, navodi on. Rezultat je, prema njegovom mišljenju, svedena Zemlja. „Naša planeta postaje sve manje raznolika, sve manje zanimljiva“, zaključuje Dejvis.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Povezani tekstovi