Za mene i oko mene, za njega i oko njega i za nju koja nije tu… razleže se usred bela dana iz kafanskog prostora. Oronula od godina i nebrige, kafana Granata u novopazarskoj Staroj čaršiji, svakog dana vrti istu priču – muziku od jutra do mraka i desetak istih gostiju. Mezetluci, „teretno“ pivo i čokanjčići merače se uz glas pevačice promuklog glasa koja izvodi davno zaboravljene narodnjačke hitove. Svakog dana svako svoje snove iz početka sniva. Malo se navike izmešaju utorkom, koji i dalje drži titulu glavnog pijačnog dana.
Ostao spomen na prošla vremena – nisi bio u Pazaru ako nisi svratio u Granatu. I prve plate zajedno su opevane sa kafanom „Kad ja primih prvu platu, pa ja svratih u Granatu“. Godinama su se svaka plata i stalna Granata lepo slagale. Do sedamdesetih godina prošlog veka ona je bila mesto na glasu. Sretali se prijatelji, ugovarali sastanci, poslovi, prosidbe i brakovi, gostili gosti, katkad razmenjivale pesnice i pištoljske čaure. Mirisi ćevapčića nadjačavali su one iz okolnih ćevabdžinica. Od svih glasova ostao je onaj pevačicin koji na ulicu dolazi kao iz tunela.
Kafana Granata, u „paketu“ sa Starom čaršijom, ima status kulturnog dobra. Na tom mestu je još od 19. veka. Sagrađena je pored carske džade, da trgovci na putu od Dubrovnika do Carigrada predahnu, a u mehanskoj avliji odmore morne konje. Tapije na kafanu ima stara novopazarska porodica Smailbegović. Posle Drugog svetskog rata je nacionalizovana i pre četrdesetak godina data je ovdašnjem ugostiteljskom preduzeću na upotrebu. Iznad kafane stanovala je gradska sirotinja. Do pre dvadesetak godina, sprat zgrade su često ujedali požari. Sada se u tom prostoru igraju promaja i muzika iz prizemlja.
Predanje kaže da je mehana sa avlijom ili, čak, i han, sadašnje ime Granata dobila za vreme Prvog svetskog rata kada je na krov pala granata i nije eksplodirala. Ono što nije mogla granata, može baš me briga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
