„Elementarna nepogoda“

Žurili smo u povratku iz Francuske u Beograd. Iako je zima, po obaveštenjima o stanju na putevima, nije bilo razloga za brigu.
Čak je na autoputu, po ulasku u Italiju, bilo manje vozila nego obično, osim kamiona tek po koje putničko vozilo. Već posle San Rema, oko Alasia skoro je zavladao mir na drumu. Svetleći panoi su nas obaveštavali o temperaturi, o radovima na putu, o zatvorenom izlazu, o suženju autoputa na jednu kolovoznu traku, o magli oko Ovade; čak smo u Francuskoj čitali šaljive poruke poput: „Ne odmarajte se za volanom nego na parkinzima duž puta“. Već sam razmišljao da, ako se ovako nastavi, možemo da stignemo do deset uveče u Beograd.
Oko Pjaćence stadoh na pumpu. Nije nikog bilo ni na parkingu, ni na benzinskoj stanici, sem nekoliko stranih automobila, neitalijanske registracije, koji su poput nas začuđeno gledali zatvorenu pumpu! Na moje čudo i sledeće dve su bile zatvorene! Samo je na jednoj kamiondžija punio rezervoar svog kamiona iz kante. Neverovatna slika za Italiju. Do naredne pumpe, na tridesetak kilometara, nisam mogao da stignem jer mi je uveliko svetlela lampica opominjući me da je rezervoar skoro prazan. Odlučih da izađem sa autoputa u Kremonu i kupim benzin na prvoj pumpi. Pored svih prethodnih „korisnih“ obaveštenja tek tada, na izlaznoj rampi, sa zaprepašćenjem sam doznao da su sve pumpe u Italiji zatvorene naredna dva dana zbog štrajka upozorenja!? Nije bila šala. I tri benzinske stanice prema centru Kremone su bile takođe zatvorene. Primetismo i druge koji trošeći poslednje kapi benzina bezuspešno traže otvorenu pumpu. U kafiću mi potvrdiše da su zaista, dva dana, do petka ujutru, sve pumpe goriva zatvorene! Štrajkuju vlasnici pumpi tražeći veću slobodu za otvaranje novih i pravo da drže, pod posebnim uslovima, pumpe na parkinzima velikih samoposluga u okolini gradova.
Srećom dobismo jednu od poslednjih slobodnih soba u obližnjem hotelu. Od recepcionera doznadosmo da su mnogi zatečeni na drumu, bez mogućnosti da kupe gorivo, potražili smeštaj u hotelima. Tako zbog štrajka „dobismo“ prekoredni vikend u Kremoni u kojoj nismo nikad bili. Znali smo samo da je to grad violine u kojoj je Stradivarius pravio svoje čudesne gudačke instrumente.
Ubrzo smo videli da, osim violina, Kremona ima i druge znamenosti. Pre svega Trg Komune (Piazza del Comune) sa velelepnom katedralom, očito započetom u romanskom, a završenom, posebno svodovi, u gotskom stilu. Pored katedrale sve zgrade na trgu: opštinska kuća, osmougaona krstionica, kasarna straže, zvonik sa gradskim satom, čine celinu podignutu između XII i XV veka. Ne treba propustiti ni nekoliko renesansnih građevina, pre svega palatu Fordi, ali treba zaviriti u prolazu, bar u ulaze i dvorišta starih palata, danas pretvorenih u stambene ili poslovne zgrade. Posebno nas je radovalo što nije bilo turista, da li zbog štrajka, da li što pored Rima, Firence, Venecije, Pize, Napulja, Ravene, Verone… Kremona nije posebno poznata turistička destinacija u Italiji.
Boravak je započeo kao Kremona „elementarna nepogoda“, da bi se pretvorio u dva prijatna dana provedena u šetnjama i otkrivanju do tada nama nepoznatog grada.