Istraživanja na gojaznoj deci, adolescentima i odraslima pokazala su da su gojazni ljudi manji potrošači energije – njihovi organizmi štedljivije sagorevaju kalorije nego kod ljudi s normalnom telesnom težinom. Sporiji metabolizam masti ili energetska potrošnja gojaznih osoba dodatno otežava redukciju težine.Ti rezultati ukazuju na stepen u kome nasledni faktori utiču na preteranu telesnu težinu i gojaznost.
Marko Aleksandrić, vođa tima „Centra za prevenciju gojaznosti i optimizaciju funkcionisanja ljudskog organizma“ ističe da je jedno od objašnjenja nastanka usporenog metabolizma u smanjenoj aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Reč je o delu autonomnog nervnog sistema koji luči adrenalin, čime ubrzava srčani ritam i ostvaruje druge fiziološke odgovore tokom stresa i fizičke aktivnosti. Adrenalin takođe ubrzava oslobađanje masnih kiselina iz ćelija masti. Manja simpatička aktivnost znači da će manja količina adrenalina biti izlučena, što usporava metabolizam i smanjuje iskorišćenost masti, ukazuje Aleksandrić.
Govoreći o drugim faktorima odgovornim za preteranu količinu masti gojaznih osoba, naš sagovornik ističe da je uočeno da su mrke ( smeđe) masti, tip masnog tkiva koji učestvuje u generisanju toplote tela, u manjku kod nekih gojaznih osoba. U normalnim okolnostima smatra se da mrke masti služe da spreče taloženje viška masti u depoe masnog tkiva. Istraživanja na mršavim i gojaznim ljudima rasvetliće taj mogući faktor za razvoj gojaznosti.
Aktivnost jednog enzima (lipoproteinske lipaze) koji luče ćelije masnog tkiva (takođe se može naći i u mišićima), povećava broj masnih ćelija kod gojaznih osoba koje mršave. Taj podatak naveo je istraživače da se zapitaju nije li to razlog zbog koga gojazne osobe posle mršavljenja relativno brzo vraćaju svoju prvobitnu kilažu.
Ukoliko se jedna ili obe ove teorije potvrde na ljudima, moći ćemo bolje da razumemo zbog čega osobe imaju preteranu telesnu težinu ili gojaznost – kaže Aleksandrić i dodaje da se još ne zna pouzdano da li gojaznost uzrokuju metabolički problemi ili preteran unos hrane. On podseća da Amerikanci unose približno jednaku količinu kalorija kao i njihovi preci s početka dvadesetog veka, ali su znatno manje aktivni od njih.
Bez obzira na genetski, endokrinološki, psihički ili bilo koji drugi razlog, gojaznost je prvenstveno problem energetske ravnoteže. Unosimo previše kalorija, a trošimo premalo, ili su uključena oba faktora – zaključuje Aleksandrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
