Tokom devedesetih Budimpešta je za mnoge od nas bila jedino inostranstvo. Za neke je to i danas. Jer, do mađarske prestonice stiže se relativno brzo, hrana je jeftinija nego u Srbiji, cene u restoranima su pristupačne. Pešta je najbliže i najjeftinije inostranstvo u kojem možemo predahnuti od turbo-folka i balkanskog mentaliteta. Sa peštanskog aerodroma lete brojne lou-kost kompanije. U Pešti postoji Ikea. Starbak. I Pepsi Siget.
Budimpeštu turisti pohode zbog večernje vožnje Dunavom, zbog njenih mostova, Ribarskog bastiona i Parlamenta, zbog Rudas, Gelert, Lukač i Zečerni kupatila. No, iako se po pravilu ne nalaze ni na jednoj maršruti koje organizuju brojne turističke agencije, ne treba zanemariti ni peštanski Muzej savremene umetnosti i zgradu Opere, do kojih se može prošetati hodajući dunavskom obalom.
Naravno, nikako ne smemo zaboraviti moć gulaša, paprikaša riblje čorbe, perkelta, tokajskog vina i čuvenih žerbo-kocki s pekmezom i orasima, koje su proslavile peštanski kafe Žerbo, poslastičarnicu, koja je, zajedno sa kafeom Njujork, dospela na listu od 20 najpoznatijih kafea u svetu. I dok je poslastičarnica Emila Žerboa poznata po tortama, čokoladnim parfeima i bombonama, Njujork kafe čuva sećanje na literarni establišment između dva svetska rata, i Ernesta Hemingveja, koji je u njega zalazio.
Mada je najmanji broj onih koji ovaj grad posećuju zbog kulturoloških, pogotovo ne zbog literarnih razloga, srpsko-mađarske kulturne veze su očigledne. U našoj tradiciji i u leksici. Upravo je mađarski jezik razlog što austrijsku prestonicu zovemo Bečom. Iz mađarskog jezika su bitanga, bunda, cipela, čizma, lopov, lopta, soba, tabla, šator…
U Pešti se školovao Jovan Sterija Popović. U njoj su prava završili Laza Kostić i Sava Tekelija. U njoj je prvi Srbin koji je doktorirao prava, Sava Tekelija, osnovao Tekelijanum, zadužbinu sa ciljem da se u njoj školuju najtalentovaniji, siromašni srpski đaci. U Pešti je daleke 1826. godine osnovana Matica srpska, najstarija književna, naučna institucija srpskog naroda. A preko puta Trga heroja i danas se nalazi vila Ambasade Republike Srbije, koju je Jovanu Dučiću poklonila njegova ljubavnica, mađarska grofica.
Nedaleko od Pešte je Sent Andreja, varošica koja će još od 15. veka početi da se naseljava srpskim življem, do koje je 1690. godine Arsenije Čarnojević krenuo sa svojim narodom, noseći sa sobom mošti kneza Lazara. U Sent Andreji je besedio i pesme na narodnom jeziku pevao Gavril Stefanović Venclović. Pre no što je Vuk Stefanović Karadžić započeo svoju reformu jezika i pravopisa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
