Integracija migranata preko murala 1epa08635215 The patrol boat of the Italian Coast Guard loaded with rescued migrants arrive at the port in Lampedusa, Italy, 30 August 2020. According to Italian agencies, about 450 migrants aboard an old fishing boat disembarked overnight between 29 - 30 August, on the island of Lampedusa. EPA-EFE/ELIO DESIDERIO

Osamnaestogodišnji Jadhav iz Bangladeša stigao je u Italiju pre 10 meseci. I dalje ga, kaže, proganjaju sećanja na mučno putovanje preko Mediterana.

„Bilo je 156 ljudi u malom čamcu. Žena i dece”, kaže Jadhav na lošem italijanskom jeziku, prenosi Gardijan.

Odlučan u potrazi za boljim životom u Evropi, Jadhav je prethodno boravio u Egiptu odatle u Libiju. Godinu dana je radio u supermarketu u Tripoliju, zatim kao zavarivač, putar. U Tripoliju je objašnjava 11 dana proveo u zatvoru gde je, mučen i pušten tek nakon što je plaćena kaucija. „Uslovi u zatvoru su bili užasni“, kaže on. „Ponekad smo svaki dan dobijali samo jednu parče hleba i malu flašu vode.“

Hiljade mladih migranata u Italiji pričaju slične priče. Kako pandemija pokreće globalnu migraciju, 39.000 ih je brodom stiglo u zemlju od početka godine – dvostruko više nego u istom periodu pre 12 meseci. Maloletnici bez pratnje koji stižu bez roditelja čine skoro šestinu ukupnog broja migranata. Stručnjaci predviđaju da bi nemiri u Avganistanu mogli da dovedu do novih dolazaka.

S obzirom na to da je Italija opterećena stalnom nezaposlenošću i da su vladini resursi za integraciju iscrpljeni, mnoge pridošlice u tu zemlju, najvećem žarištu migracija u EU, suočavaju se sa poteškoćama.

Ipak, jedna inovativna šema pomaže desetinama u stvaranju svetlije budućnosti. Umetnički projekat pokrenut 2019. u gradu Matera, na jugu Italije, jedna je od retkih inicijativa u ovoj državi koja koristi javnu umetnost za integraciju migranata.

Za svoj najambiciozniji projekat do sada ulični umetnik iz Barselone Mohamed Gaham udružio je snage sa migrantima u tri grada u južnoj italijanskoj pokrajini Bazilikati tokom tri uzastopna projekta u trajanju od 17 dana. Cilj je bio transformisati određene zgrade na svakoj lokaciji sa visokim muralom.

Gaham je radio sa grupom od 11 maloletnika smeštenih u lokalnom centru. Dok je umetnik slikao mural sam, uključio je mlade migrante u kreativni proces, zamolivši ih da osmisle teme murala a naučio ih je da mešaju boje. Murali su postepeno pretvarali miran ulični ugao u obično uspavanom gradu, koji ima samo 1.000 stanovnika, u živahno središte. Organizatori projekta vodili su vežbe komunikacije sa manjim grupama migranata, omogućavajući učesnicima da razgovaraju o svojoj prošlosti. Neretko bi se radoznali stanovnici uključivali u razgovor. Iznesu im voće, kafu i limunadu.

Svetle boje zida u velikoj su suprotnosti sa pričama o mračnoj prošlosti učesnika.

Nakia (17) je krenula iz Egipta sa 10 godina i provela šest godina na proputiovanjima –  radeći najpre u Turskoj, Grčkoj do Bosne i Hercegovine, odakle je prešla granicu između Hrvatske i Slovenije u kamionu.

Sulejman, 15.godišnji Gambijac, radio je u Maliju i Nigeru pre nego što se preselio u Libiju. Severnoafrička zemlja je zloglasna među migrantima zbog svoje korumpirane, brutalne policije. Mnogi žive u strahu od hapšenja dok rade kako bi prikupili novac nužan za prelaske brodom, što ih košta čak 5.000 evra (4.300 funti).  Sulejman, koji je četiri puta hapšen, pokazuje ožiljke po koži koje mu je naneo stražar u zatvoru. Spuštajući okovratnik, Jadhav otkriva opekotine od cigareta kao večni žig svog boravka u zatvoru.

Kako bi iz Libije stigli u Italiju, migranti moraju preći 400 kilometara dug deo centralnog Mediterana, smrtonosnu migracionu rutu koja je, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, odnela 1095 života ove godine.

„Kada pređete Mediteran, postoje tri ishoda“, kaže Sulejman, čije je putovanje trajalo četiri dana. „Ili ćete uspeti da se domognete Italije, ili će vas uhvatiti Libijci, ili ćete se utopiti“.

U Italiji su maloletnici bez pratnje automatski zaštićeni do svoje 18. godine. Oni su uključeni u stambene projekte širom zemlje i dobijaju jezičku nastavu, pravnu i psihološku podršku, kao i stručnu obuku. Do punoletstva mnogi su već dobili međunarodnu zaštitu od jedne do pet godina, kupujući tako vreme za pronalaženje posla i pretvaranje boravišnih dozvola u radne vize.

Imajuću u vidu da je gotovo polovina  mladih ljudi na jugu Italije nezaposlena, mnogi migranti su prisiljeni da idu na crno tržište rada, kaže Stefanija Kongia, direktorka imigracije i integracije u ministarstvu rada i socijalne politike.

Organizatori projekta oslikavanja murala veruju da integracija migranata u lokalne zajednice poboljšava njihove izglede za posao i društvenu dobrobit. Osnovala ga je Stefanija Dubla, bivša kustoskinja u parikom muzeju, a slične inicijative biće naredne godine proširene izvan granica Bazilikate – u regionima Emilija-Romanja, Lacio i Pulja.

Na jednom Gahamovom muralu u San Kiriko Raparo, naselju u regionu Bazilikata, koji je prema ocenama „ubrizgao život u prašnjavu ulicu“ prikazuje ženu koja stoji iza otvorenih vrata, sto u prvom planu postavljen za večeru. Predmete koje su odabrali maloletni imigranti jesu čamac, tradicionalni afrički bubanj i fotografija džamije Faisal u Islamabadu, u Pakistanu, postavljeni su na stolu.

„Lepota ove šeme je u tome što okuplja ljude“, kaže Karim (17), iz Egipta. „Možda nećemo zauvek ostati ovde, ali sada smo ostavili trag“.

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.