Foto: Beta/AP/Michael Sohn

Predstavnici 132 vlade sastali su se početkom maja u Parizu kako bi finalizirali i odobrili rezultate analize.

Bez preduzimanja drastičnih akcija da se sačuvaju prirodna staništa, stopa izumiranja vrsta, koja je već nekoliko desetina i stotina puta veća od proseka u poslednjih deset miliona godina, samo će se povećati, poručuju autori izveštaja. Gubitak vrsta i njihovih staništa predstavlja jednaku opasnost za život na Zemlji kao i klimatske promene, rečeno je u glavnom gradu Francuske. Tekst koji je komisija pripremila biće objavljen u celini nešto kasnije ove godine.

U izveštaju stoji i da su poljoprivredne aktivnosti imale najveći uticaj na ekosisteme od kojih zavise hrane, čista voda i stabilna klima. Tako je čovek „znatno promenio“ oko 75% kopna i 66% okeanskih područja, i to najviše zbog proizvodnje hrane. Ratarske kulture i stočarska proizvodnja trenutno zauzimaju preko 33% površine Zemlje i oko 75% njenih slatkovodnih resursa.

Osim toga, poljoprivreda umnogome doprinosi emisiji gasova staklene bašte: odgovorna je za čak 25% ukupne emisije, i to zbog korišćenja đubriva i pretvaranja područja poput tropskih šuma u livade za uzgoj useva ili stoke. I tu nije kraj: autori analize tvrde da će se pretnje koje donosi poljoprivreda samo uvećavati sa daljim porastom broja ljudi na planeti Zemlji.

Osim poljoprivrede, nove pretnje donose i eksploatacija biljaka i životinja kroz žetvu, seča, lov i ribolov, klimatske promene, zagađenje i širenje invazivnih vrsta.

Na studiji je rađeno oko tri godine, a nastala je na osnovu 15.000 istraživanja, vladinih izveštaja, prikupljanjem informacija iz prirodnih i društvenih nauka, kao i od domorodačkih i tradicionalnih poljoprivrednih zajednica. To je prva velika međunarodna procena biodiverziteta od 2005. godine.

Pored klimatskih promena, glavni globalni prioritet trebalo bi da bude i biodiverzitet, rekla je An Larigudri, generalna sekretarka IPBS-a. „Ne možemo više da pričamo da nismo znali“, poručila je ona.

Stoga su ključ takozvane transformativne promene ekonomskih, društvenih i političkih sistema širom sveta, poručuju autori. One uključuju i promenu politika davanja subvencija kojima se nanosi šteta biodiverzitetu.

„Ključno je da vlade prestanu da daju destruktivne subvencije, poput onih za fosilna goriva i industrijski ribolov i poljoprivredu“, rekao je Endru Norton, direktor Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj.

Pored toga, neophodno je zaštititi veće površine zemljišta i voda. Eksperti kažu da bi pod zaštitu trebalo staviti trećinu zemljišta. „Moramo staviti pod zaštitu polovinu planete do 2050. godine, dok bi 30 odsto trebalo da bude zaštićeno do 2030. godine“, rekao je Džonatan Baili iz Društva nacionalne geografije.

„Zatim moramo da obnovimo prirodu i pokrenemo inovacije. Samo tako ćemo budućim generacijama ostaviti zdravu i održivu planetu.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Povezani tekstovi