Kako muzika obnavlja mostove na podeljenom Balkanu

Podsetivši kako je Mostar pretrpeo veliku štetu i žrtve tokom rata 1992-1995 ističu da je nakon rata postao jesto neugodnog suživota bosanskih Hrvata i Bošnjaka, a da je ova škola nastala kao deo pokreta muzičkih umetnika protiv podela i atmosfere koje su kreirali vladajuće nacionalističke elite.

„U vreme Jugoslavije muzika je nazivana kao ‘sedma republika’, veliki ujedinitelj u regiji sklonoj podeli. Danas u maloj učionici u Mostaru muzika još uvek spaja ljude. Kurikulum je rock’n’roll, učenici su s obe strane podeljenog grada, a profesori su zvezde“, piše The Guardian.

Orhan Maslo je osnovao Rock školu Mostar 2008. godine u saradnji s holandskom organizacijom „Muzičari bez granica“. Na prvom času bilo 16 učenika, a ove godine ih je 128 i više od 80 na listi čekanja. Uče da sviraju gitaru, bubnjeve, bas gitaru, klavijature i pevanje, ali i sviraju zajedno u bendovima.

„Ne možete doći u ratnu zonu s gitarom i zaustaviti rat, ali nakon rata ako postoje grupe koje mrze jedni druge, muzika može učiniti mnogo na obnavljanju. Biramo studente sličnih sposobnosti sa istočne i zapadne strane i formiramo bendove. Imaju 40 dana da nauče pre nego škola bude domaćin koncerta na kojem pokazuju bendove javnosti i pružaju prostor u kojem se porodice učenika mešaju“, rekao je Pamuk.

Koncerti privlače različite grupe ljudi, od roditelja s decom u krilu, do starijih koji snimaju svoje unuke.

„Ovde nije reč samo o muzici. To je mesto gde svako može doći i osećati se dobrodošlim. Verujte mi, nema mnogo ovakvih mesta na Balkanu“, kazao je 24-godišnji Semin Merzić koji je završio obuku.

The Guardian piše kako na bh. sceni dominira turbo-folk muzika koja je miks regionalne narodne muzike s elektronskom i popom. Navodi da je nastala u Srbiji 1990-ih godina te da su tekstovi puni nacionalizma, seksizma i predrasuda o ženama. Rock škola Mostar nudi upravo suprotno.

Naglašava kako su mnogi mladi učenici ove škole umorni od toga da budu definisani na osnovu njihovih predaka i događaja koji su se desili pre nego što su se rodili.
„Ne razmišljamo o etničkoj pozadini, Svi se družimo, sviramo i pijemo pivo. Rat je bio pre 25 godina“, rekao je Josip Palameta, 21-godišnji vokalista jazz benda Smooth Groove.

The Guardian podseća kako je muzika imala veliku ulogu tokom rata u BiH, te da je tokom 44-mesečne opsade Sarajeva pomagala građanima da ne klonu duhom. Nakon rata, muzičari su bili prvi koji su prelazili granice bivših država Jugoslavije i obnavljali vezu kulturološke komunikacije.

„Nismo imali struju, hranu, ništa, a snajper je pucao sve vreme. Bendovi su u to vreme pravili koncerte. Nismo imali karte jer nije bilo novca. Ljudi koji su dolazili na koncerte morali su trčati kroz ulice“, rekao je Samir Hodović, pevač grupe Velahavle.