Kako se u Senekino vreme duša lečila filozofijom 1Neron i Seneka, delo Eduarda Barona iz (1904) koje se nalazi u muzeju Prado Foto: Wikipedia

Lucije Anej Seneka, poznat i kao Seneka Filozof ili Seneka Mlađi rođen je 4. godine pre nove ere u Kordobi, na teritoriji današnje Španije. Seneka je bio rimski filozof, državnik i pisac, a u Neronovo doba ujedno i glavni predstavnik „novog stila“.

Poreklom je bio iz imućne porodice, te je imao ugodan i lak život. U mladosti je odveden u Rim gde je pod okriljem Seneke Retora, svog oca, studirao retoriku i filozofiju.

Stare filozofske škole, čiji je Seneka izdanak, posedovale su veliko znanje o ljudskom srcu, o njegovim motivacijama, svesnim i nesvesnim, o njegovim dubokim težnjama, te su igrale veliku ulogu u duhovnom usmeravanju čoveka.

Filozofski dijalozi i rasprave bili su svojevrstan lek za vraćanje zdravlja duše, putem prekora, utehe ili pouke. U Senekinim delima, posebno u „Moralnim pismima Luciliju“, nailazimo na brojne aluzije na terapiju ili lečenje duše pomoću filozofije.

„Filozof ne služi kao sakupljač mudrosti, nego kao onaj ko može brzo i razložno primeniti pravi lek… Kao lek služe čestite utehe i što je god duh podiglo, koristi i telu. Meni su moja izučavanja služila kao spas. Filozofiji pribrajam u zaslugu što sam se podigao, što sam povratio snagu… Jedne metode treba primenjivati protiv gneva, a druge protiv tuge, te se tako treba lečiti načinom ne samo različitim, nego i suprotnim od mane; uvek ćemo tako presresti onu manu koja je počela rasti…“, piše, između ostalog, Seneka.

Na visokim državnim pozicijama nalazio se čitav niz uvaženih Anaja, članova Senekine porodice, te je i on imao sve uslove da dođe do najboljeg obrazovanja koje mu je njegovo vreme moglo pružiti i da brzo napreduje na lestvici visokih i najviših državnih položaja.

Čini se da je Senekina rana senatorska karijera bila uspešna te da je bio hvaljen zbog svog govorničkog umeća.

Kasije Dion prenosi priču da je Kaligulu toliko uvredio Senekin govornički uspeh u Senatu da mu je naredio da počini samoubistvo. Seneka je sačuvao život samo zato što je bio teško bolestan, pa je Kaliguli rečeno da će ionako uskoro umreti.

U svojim spisima Seneka nema ništa dobro da kaže o Kaliguli i često ga prikazuje kao čudovište.

Godine 41. nove ere Klaudije je postao car, a Seneku je nova carica Mesalina optužila za preljubu sa Julijom Livilom, sestrom Kaligule i Agripine.

Senat je izrekao smrtnu kaznu Seneki, koju je Klaudije zamenio progonstvom, pa je Seneka sledećih osam godina proveo na Korzici.

Dva najranija sačuvana Senekina dela potiču iz razdoblja njegovog progonstva – dve „Utehe“.

U svojoj Utehi majci Helviji, Seneka teši Helviju kao majku koja je ožalošćena zbog sinovljevog odlaska u progonstvo. Drugo Senekino delo iz ovog razdoblja, njegova Uteha Polibiju, jednom od Klaudijevih bivših robova, napisana je ne bi li umirila Polibija zbog smrti njegovog brata.

Ovaj je spis poznat po tome što se u njemu Seneka dodvorava Klaudiju, izražavajući nadu da će ga car opozvati iz progonstva.

Godine 49. nove ere, Agripina se udala za svog strica Klaudija i zahvaljujući njenom uticaju, Seneka je pozvan natrag u Rim. Agripina je Seneku zaposlila da odgoji njenog sina, budućeg cara Nerona.

Od 54. do 62. godine nove ere Seneka je bio Neronov savetnik, a 56. godine imenovan je za dopunskog konzula.

Takođe je napisao i pogrebni hvalospev za Klaudija, koji je Neron održao na sahrani svog prethodnika.

Posle nekog vremena Seneka je počeo da se udaljava od dvora. Usvojio je tihi način života na svojim seoskim imanjima, koncentrišući se na studije i retko je posećivao Rim. Tokom ovih poslednjih nekoliko godina napisao je dva svoja najveća dela: Prirodoslovne probleme (Naturales quaestiones), enciklopediju prirodnog sveta, te Pisma Luciliju o moralu, koja beleže njegove filozofske misli.

Godine 65. nove ere Seneka je optužen za zaveru i  Neron mu je naredio da počini samoubistvo. Rezanje vena do smrti je predstavljao način izvršavanja samoubistva tada, što je Seneka i učinio.

Dela koja se pripisuju Seneki uključuju desetak filozofskih eseja, 124 pisma koja se bave moralnim pitanjima, devet tragedija i jednu satiru.

Deset Senekinih filozofskih spisa obuhvaćeno je zajedničkim nazivom Dijalozi.

Njegova su dela pre namenjena pouci nego logičkim razmatranjima. Želeo je da ukaže na pogrešna viđenja, da probudi svest, uteši i pruži isceljujuće lekove u vidu filozofskih učenja.

„Onoga koji greši treba ispravljati kako opomenom tako i silom, i blago i strogo, učiniti ga boljim za njega samoga i za druge, ne bez kažnjavanja, nego bez gneva; ko bi se, naime, ljutio na onoga kojega leči?“ – Seneka.

Među vrlinama, Seneka ističe pravednost, zatim umerenost, štedljivost, uzdržljivost, spokoj, unutrašnji mir, iskrenost, plemenitost karaktera i blagodarnost. Preko tih vrlina koje nas vode vlastitoj „biti“, moguće je približiti se „biti“ svih stvari. Vrlina je snaga, odvažnost. Seneka za vrlinu kaže da je savršena ravnoteža i pravi ton života i nastavlja: „Veruj mi, i na bole­sničkom krevetu ima mesta vrlini. Ne pruža samo oružje i bojni red dokaze poletnog duha i duha ne­svladanog strahovima“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.