Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?

Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje električne i toplotne energije vodeći je izvor emisija ugljen-dioksida i dovodi do globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

Planeta je u ovom trenutku toplija za oko 1,1 °C u odnosu na predindustrijski period, a izveštaji Međuvladinog panela za klimatske promene upozoravaju da bi u slučaju zagrevanja većeg od 1,5 °C došlo do ozbiljnih posledica.

U poslednjih nekoliko godina došlo je do preokreta i mobilizacije država u cilju borbe protiv klimatskih promena.

U ovom trenutku države koje zbirno kreiraju preko 70 odsto svetskog BDP-a (među kojima su i najveće SAD, Kina i EU) imaju ciljeve dostizanja neto-nultih emisija CO2 do sredine 21. veka.

Prvi korak na tom putu je dekarbonizacija elektroenergetskog sistema i napuštanje uglja kao energenta koji najviše doprinosi klimatskim promenama.

U 2020. pomoću uglja se u Evropskoj uniji proizvelo tek oko 13 odsto električne energije, dok je Srbija jedna od zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje sa približno 70 odsto.

Napredak na polju obnovljivih izvora energije i pad cena u poslednjih 10 godina su doveli do toga da je električna energija proizvedena pomoću sunca i vetra sada cenovno konkurentna fosilnim gorivima na velikom broju svetskih tržišta, što je olakšalo energetsku tranziciju.

O svemu ovome na tribini će razgovarati:

• Prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza eneretičara Srbije
• Aleksandar Macura, programski direktor RES Fondacije
• Nikola Stamenov, direktor razvoja, CWP Global
• Nemanja Milović, osnivač, Klima101, predstavnik mreže organizacija „Klimatski forum”

Tribina se sprovodi u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).