A mi smo pet dana ulazili svako pre i posle podne i opet nismo stigli da obiđemo ni polovinu tog svetskog čuda.
„Počeću upozorenjem i molim da me saslušate pažljivo! Svi moramo biti vrlo obazrivi pošto ulazimo u džunglu gde su smešteni hramovi… ali tu su i divlje životinje – posebno zmije, od kojih su najbrojnije kobre! One vole sunce i kamen i ovo je njihovo carstvo. Ostalo je nešto majmuna mada je jedna vrsta potpuno istrebljena. Pojeo ih je izgladneli narod… Druga opasnost su mine! Obeležene su crvenim zastavicama. Gde ih budete ugledali nikako nemojte prilaziti blizu. Još mnogo ih je ostalo oko hramova, koje su, nažalost, naši neprijatelji oskrnavili u šta ćete se ubrzo uveriti kad vidite rupe od metaka… Seljaci su ginuli po pirinčanim poljima zbog mina postavljenih u vodu. Posle pogrešnog koraka ili zamahnute motike usledila bi eksplozija i ko zna koliko izgubljenih života nevinog naroda. Nažalost, to se još uvek dešava… Mnogi hramovi su od detonacija skloni rušenju i treba ih izbegavati. Biće dosta prosjaka, ali, to je naša stvarnost… Evo, stigli smo! Ponesite šešire ili suncobrane pa da krenemo u “istoriju” – ovog puta u onu daleku!
Kmeri su drevan narod. Smatra se da su uz narod Mona starosedeoci indokineskog poluostrva. Od 14. do 20. veka uglavnom su bili okupirani osvajačkim narodima, od kolonizatora najduže su bili Francuzi.
„Biti Kambodžanac znači biti ratnik, zidar i tvorac Ankor Vata“, rekao je naš zemljak Senglim Bit.
Anri Muhu, poznati francuski istraživač, 1858. godine objavio je senzacionalnu vest. Usred džungle otkrio je grad hramova koji je ležao ispod debelog sloja stoletnog drveća. Bilo je potrebno mnogo vremena da se raščisti i u celosti otkrije. Na osnovu natpisa koje su pritom pronađeni, saznalo se mnogo; grad koji je bio najmoćnija imperija u Jugoistočnoj Aziji u periodu od 9. do 14. veka, imao je oko milion stanovnika, i smatrali su ga najvećim na svetu. Opasan vodom, kompleks je zauzimao površinu od 80 kvadratnih kilometara. NJegovi stanovnici su bili narodi Kmera. Da bi u jednoj godini dobili nekoliko žetvi pirinča, izgradili su džinovske rezervoare vode i imali dobro razvijen irigacioni sistem.
U kompleksu se nalaze dva hrama.
Ankor Vat, koji je u početku bio hindu hram, sa svojih pet kula predstavljao je legendarnu planinu Meru sa njenih pet vrhova i srednjim u kome je prebivao hindu bog Višnu kome je i posvećen. Hram predstavlja nepreglednu mešavinu hodnika i terasa napravljenih od kamenih blokova. Posebnu pažnju privlače „slepi prozori“ koji ‘gledaju’ prema vrtovima dok su sa unutrašnje strane zazidani. Pretpostavlja se da su služili kao ukras. Za izgradnju hrama koji predstavlja jedno od svetskih čuda bilo je potrebno 40 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
