Karara, foto: aerialimages.net / Alamy / Alamy / ProfimediaIzgrađen na toskanskom belom zlatu, grad Karara u Apenskim Alpima ima uzbudljivu, a mnogi će reći i tragičnu prošlost.
Većina turističkih vodiča će vam reći da je ovaj poznati italijanski grad poznat po tri stvari: mermeru, anarhizmu i svinjskoj masti, tačnije – lardu. Ovaj trio je duboko isprepleten poput mineralnih vena koje prožimaju okolne planine.
Od antičkih rimskih vremena, Karara je snabdevala mermerom izuzetne umetnike.
Skupoceni kamen korišćen je za neke od najpoznatijih skulptura i izgradnju veličanstvenih građevina.
U rukama Mikelanđela, toskanski mermer se pretvarao u remek-dela kao što je, na primer, David, a od dragocenog kamena izgrađeni su i rimski Panteon i Trajanov stub.
Postoji desetine vrsta mermera u različitim nijansama, ali Karara je najkvalitetniji i najskuplji među njima, poznat po svetlucavoj beloj boji.
Grad Karara, dok je još bio selo, nikao je u 10. veku. Međutim, vađenje mermera na tom području započeto je mnogo ranije, tokom celog rimskog perioda.
Od samog početka, planina kažnjava radnike koji vade ovaj skupoceni kamen – i to ne samo zbog nezgoda pri teškom i mukotrpnom radu, već i zbog udisanja čestica kamena. Bez obzira na moderne mašine, nesreće se i danas dešavaju.
„Mermer iz Karare nije beo – već crven, obojen krvlju ljudi“, izjavio je jedan od radnika iz 1980-ih, odgovarajući na pitanje antropologinje Alison Lejč koja se interesovala za to područje.
Da bi obavljali svoj posao, radnici su morali da konzumiraju kaloričnu hranu. Teški uslovi rada doveli su do proizvodnje larda, danas najpoznatije delikatese u regiji.
Lardo di Colonnata potiče iz malog sela Kolonata, udaljenog 15 minuta vožnje od Karare. Lardo se tradicionalno pravi od debelog sloja masti sa leđa svinje, koja se prekriva solju i začinima, a zatim smešta u velike mramorne sanduke, gde odležava mesecima. Ova nežna i kremasta poslastica ima blago slatkast ukus i posebno je cenjena zbog svoje delikatne teksture.
Do 19. veka, ekonomija Apenina donosila je veliku dobit zemljoposednicima i višoj klasi. Verovatno iz tog razloga, Kolonata je bila rodno mesto italijanskog anarhističkog pokreta koji je 1894. godine doveo do velikog ustanka.
Vojska je ugušila pobunu radnika u kojoj je bilo mrtvih i stotine teško povređenih. Mnogi pobunjenici pobegli su u planine i sa sobom poveli nekoliko svinja, od kojih su dobijali mast konzerviranu u soli. Priča se i da je lardo bila hrana anarhista koji su preživeli zahvaljujući njoj dok su se danima krili u šumama.
Godinu za godinom, prvog maja, Karara postaje epicentar anarhističkog festivala. Tada turisti dolaze da uživaju u lardu koja se bezbrižno topi u ustima, ne razmišljajući o radnicima koji su je jeli na hlebu kako bi skupili snage za još jedan dan u kamenolomu. Onima koji znaju nešto više o prošlosti mramorne prestonice i upoznati su sa pričama da su žrtve belog kamena lardo pronalazile u džepovima, ovaj simbol radničke klase i danas izaziva emocije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
