DopisnicaFoto: Branko Vasiljević

Nije lako da se, odmah po dolasku u Kusko, sa visine od 3.400 metara popne trista metara više, da bi se stiglo do tvrđave Saksahuaman, ali smo se Uroš i ja odvažili na taj poduhvat, okrepljeni čajem od lista koke, koji se izdašno služi uz doručak.

List koke je sredstvo za opstanak na visoravni Anda, a za posetioce lek protiv visinske bolesti.

Tvrđava je štitila prestonicu velikog carstva Inka koje se krajem petnaestog veka, prostiralo na 4.500 kilometara duž andskih kordiljera, a srušilo ga je 168 španskih konkvistadora!

Saksahuaman su moćne ruševine, koje pokazuju graditeljsku veštinu Inka: zidove napravljene od kamenih blokova, teških i preko sto tona, obrađenih tako da se uklapaju jedni u druge, bez ikakvog veziva. A nisu znali ni za točak, niti imali metalne alatke za obradu kamena.

Kažu da je deveti vladar Inka, Pačakutek, obnovio Kusko dajući mu prostorni izgled svete životinje, pume, čija je glava bila upravo Saksahuaman.

Kusko je, u podnožju, osnovao prvi Inka, Manko Kapak, na mestu na kome je, prema proročanstvu, u zemlju zaboden, propao njegov zlatni štap, dar Boga Sunca.

Kusko je grad crvenih krovova, koje nadvisuju tornjevi moćnih crkava. Za vreme Inka krovovi su bili od slame. Iako su Inke i u gradnji kuća koristile kamen, isklesan sa mnogo ivica, nisu uznapredovale u kontrukciji krovova, pa su koristile slamu za pokrivanje i palata i hramova.

Španci su, posle rušenja carstva i osvajanja Kuska, 1533. godine, na kamene zidove nadgradili svoje kuće, i ta simbioza je i danas vidljiva u istorijskom centru, oko trga Plaza de Armas.

Svaki Inka vladar, pošto je preuzeo vladarsko znamenje – maskapaiču, traku koja se vezivala oko glave – gradio je palatu na tom prostoru.

Osvajači su nastojali da unište tragove moćnog carstva i na mestima tih palata sagrađene su barokne crkve – Katedrala, crkva Družbe Isusove i crkva milosrdnih, Mersed. Crkva Svetog Dominga sagrađena je sa istim ciljem iznad najsvetijeg inkanskog mesta, Korikanče, hrama posvećenog Bogu Sunca.

Njegov spoljni zid, dug šezdeset metara – sada zid crkve – bio je obložen zlatnom trakom širine tri metra, a unutrašnji zidovi su u celini bili pokriveni zlatnim pločama, sa diskom Boga Sunca  u sredini.

U dvorištu su se nalazile zlatne figure životinja i stabljika kukuruza.  Manji hramovi posvećeni bogovima meseca i zvezda bili su obloženi srebrom. Sve to je bilo preneto u Kahamarku, na sever Perua, za otkup zarobljenog Inke Atahualpe.

Pretopljeni, predmeti su dali  84 tone zlata i duplo više srebra, a Atahualpa je mogao da bira da bude spaljen ili zadavljen; izabrao je ovo drugo.

Prokletstvo zlata stiglo je osvajače; izginuli su u sukobima jednih protiv drugih. Plaza de Armas bila je najčešće mesto pogubljenja, a najviđeniji osvajači sahranjeni su u crkvi Mersed. Biskup Valverde, inicijator zarobljavanja Atahualpe, sahranjen je u Katedrali, ispod slike

Tajne večere, koju su naslikali lokalni umetnici. Na trpezi je lokalni secijalitet – morsko prase, a učesnici piju piće od kukuruza – čiču.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.