Lelić: U sedištu "Egzila" 1Foto: ERP u Egzilu

Nedaleko od zadužbine vladike Nikolaja, kog je SPC 2003. proglasila za svetitelja, a koja je na njegov praznik 3. maja proslavila 90 godina postojanja, u Leliću je zaživela „Nova Nikeja“ – zadužbina raščinjenog i iz SPC isključenog vladike Artemija (Radosavljevića), koji je takođe rodom iz Lelića. Ovaj muški katakombalni manastir biće zvanično sedište Eparhije raško-prizrenske u egzilu, kako sebe nazivaju vladika Artemije i monaštvo koje je zajedno sa njim 2010, zbog neslaganja sa odlukama Svetog arhijerijskog sabora SPC, napustilo Eparhiju raško-prizrensku.

„Nova Nikeja“ posvećena je svetim ocima Prvog vaseljenskog sabora, koji je 325. godine posle Hrista, u vreme cara Konstantina Velikog, održan u ovom starom vizantijskom gradu u Maloj Aziji nedaleko od Carigrada. Na tom saboru, koji je okupio 318 svetitelja, među kojima su bili Sveti Nikola, Spiridon Krfski, Atanasije Veliki…, utvrđen je Simbol vere, dopunjen 381. na Drugom Vaseljenskom saboru u Carigradu, a koji je i danas na snazi, osuđena je Arijeva jeres i propisano 20 kanona.

„Nova Nikeja“ je prošle nedelje, u prisustvu više stotina vernika, proslavila hramovnu slavu – prerezala slavski kolač i odredila domaćine slave za iduću godinu, a vladika Artemije je pročitao Povelju kojom se svečano proglašava otvaranje manastira, koji je na porodičnim imanju podigao znak sećanja na svoje roditelje Veselina i Kosanu. Inače, vladikin otac Veselin čuvao je zadužbinu vladike Nikola Velimirovića, srpskog svetog Jovana Zlatoustog, koji je 1956. umro u progonstvu u SAD, a mošti su mu u Lelić prenete 35 godina kasnije.

„Nova Nikeja“ odmah je dobila igumana arhimandrita Varnavu (Dimitrijevića), a na svetoj arhijerskoj liturgiji jerođakon Paladije (Matić) rukopoložen je za jeromonaha. Manastirska kapela posvećena svetim ocima Prvog vaseljenskog sabora osveštana je sredinom nedelje i u njoj je odmah započeo molitveni život.

Svi koji dolaze u „Novu Nikeju“ obavezno odlaze na poklonjenje svetom vladici Nikolaju, kao i u obližnji manastir Ćelije koji je nekad pripadao Leliću, udaljenom od Valjeva 11 kilometara. U Ćelijama, do kojih jedan od puteva vodi niz 930 stepenika na „Glikostazi“, nazvanoj po igumaniji Glikeriji, čuvaju se mošti prepodobnog Justina Ćelijskog, u svetu arhimandrita Justina (Popovića), jednog od najvećih pravoslavnih bogoslova 20. veka i duhovnog oca više srpskih arhijereja, od raščinjenog vladike Artemija do aktivnog mitropolita Amfilohija (Radovića) i penzionisanog vladike Atanasija (Jevtića). Ove godine na Blagovesti navršilo se 40 godina od upokojenja i 125 godina od rođenja ovog velikog duhovnika, saradnika i poštovaoca dela vladike Nikolaja. NJegov spomen SPC obeležava 14. juna i on se danas posebno svečano slavi u Ćelijama, u kojima je pod komunističkom vlašću otac Justin živeo i oči sklopio u „kućnom pritvoru“, kao i u katakombalnom manastiru ERP u egzilu u Barajevu koji je posvećen prepodobnom Justinu Ćelijskom.

close
Lelić: U sedištu "Egzila" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.