Vozimo se duž glavnog puta; sa obe strane su niske kockaste zgrade okrečene u jarke boje.
Okrečena u drečavo pink-ružičastu boju je fabrika za proizvodnju ulja za gas. Zgrada, modroplave boje je čuvena Svarovski fabrika sa još čuvenijim nakitom. Odmah uz nju je Muzička škola sa 2.000 studenata, potom fabrika svile…
Sa suprotne strane je manja zgrada narandžaste boje: to je Univerzitet sa dva fakulteta: ekonomskim i arhitektonskim. Ukoliko studenti žele da se i dalje usavršavaju – uz velikodušnu pomoć države odlaze u inostranstvo.
Vaduz je jedna od retkih prestonica koja nema aerodrom i – nema groblje!
I za jedno i za drugo razlog je isti – nedostatak prostora.
Aerodrom nije problem pošto je Ciriški udaljen svega četrdesetak kilometara. A što se groblja tiče, stanovnici ove mini-države se kremiraju. Ustanovljen je propis po kome se urne mogu čuvati samo 20 godina.
Ono što se zapazi čim se dođe u Vaduc je nedostatak automobila na ulicama. Prisutni su uglavnom autobusi koji se mnogo koriste, a automobili samo u izuzetnim slučajevima. Razlog toj ‘diskriminaciji’ je da se spreči zagađivanje vazduha!
Biciklizam je ovde veoma zastupljen. Predeli oko gradića su blagi i na sve strane su biciklističke staze. Ima još nešto što stanovnici Lihtenštajna obožavaju. A to je pecanje! Bilo da se radi o obali moćne Rajne, ili je u pitanju najmanji potok – u svako doba dana mogu se videti pecaroši koji strpljivo čekaju da ‘zagrize’.
Standard u Lihtenštajnu je veoma visok i s pravom se poredi sa švajcarskim. Platežno sredstvo je švajcarski franak. Jezik kojim govore je nemački, a struktura stanovnika je sledeća: 70 odsto su ‘lokalci’ – 20 odsto sa nemačkog govornog područja i 10 odsto ostali – pretežno Italijani.
Pred nama je zamak ‘ ni na nebu ni na zemlji’, Zaustavljamo se u podnožju.
Okružen je oblacima i kao da lebdi (u ovom vremenu). Nekada je pripadao Habzburgovcima. Domaćini su nam rekli da sada ovaj dvorac nema neku vrednost. Kada smo upitali zašto – tek onda su dovršili priču…
Jedna njihova sugrađanka u dalekom svetu je srela bogatog Meksikanca. Kad se zaljubio u nju, ona je od njega zatražila da se preseli u Lihtenštajn i kupi joj zamak čuvene carske porodice. LJubav je pobedila – muž je kupio ono što je žena želela. Ubrzo su se uselili i živeli u dvorcu – sve do smrti zaljubljenog Meksikanca…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
