Žali mi se sin da je učestala pucnjava i jurnjava u kasnim satima sa smrtnim ishodima u obračunima lokalnih bandi.
– Stari, strašno je, počinje da podseća na Beograd početkom devedesetih (kada je upravo sa majkom i sestrom otišao za Švedsku).
Kao što reče Ratko Božović neki dan na promociji knjige PLANINA KOJA ME JE VOLELA (čiji su autori otac i sin, ovaj koji govori a ovaj stariji piše) otišli su kao stotine hiljada drugih, na put bez povratka…
Nešto slično mi je rekla i ćerka koja je do pre neku godinu predavala umetnost u jednoj tamošnjoj osnovnoj školi:
– Tata, morala sam da napustim, deca su toliko agresivna, neposlušna i nezainteresovana za nastavu, a ono malo Šveđana se skoro asimiluje u takvom okruženju. Ozbiljno razmišljam da se vratim u Arilje i gajim dete u skoro idiličnim uslovima, a sa svojom profesijom (slikarka) mogu da radim bilo gde. Ali nije mi svejedno gde mi dete odrasta.
Malme je prepun parkova.
– Koliko?, pitam ćerku.
– Pa više od deset, odgovara mi.
Pravo zadovoljstvo je šetati po tim stazama ispod stoletnog drveća, jurcati po zelenoj travi (koja ovih dana počinje da dobija žutu boju od neuobičajeno toplog beskišnog vremena za ovo doba godine). Na tim zelenim površinama Šveđanke pokazuju svoje bele vratove i gola ramena, dok okolo prolaze zabrađene žene u burkama gurajući kolica noseći jedno dete u naručju i najmanje još nekoliko uz sebe… Nostradamus… Znate šta je pisao? Kako će se Evropa do 2040. klanjati ka istoku… Ovaj pritisak „spontanih revolucija“ po arapskom svetu samo potvrđuje to proročanstvo. Uelmek je uostalom 2015. u svom romanu POKORAVANJE lepo opisao taj proces preuzimanja vlasti, a gde bi, no u Francuskoj…
Jun je. 6.6. je Nacionalni dan Švedske. Maturanti završnih radova imaju svoj dan i ovi mlađi skaču u gradske bazene i vodoskoke koji nisu na kružnim tokovima već uglavnom po parkovima.
Stariji maturanti iz mnogobrojnih gimnazija uniformisani u belim uniformama i haljinama, sa admiralskim šapkama veselo uz zvižduke pištaljke igrajući prolaze ulicama. Od deset njih je polovina crna (arapskog ili afričkog porekla) od preostalih, troje su sa postjugoslovenskih ili slovenskih prostora, a samo dvoje su Šveđani. U večernjim časovima će ovi stariji, izuzev ortodoksnih muslimana biti dobrano pijani, uostalom zakonom su stekli punoletstvo i mogućnost da u specijalizovanim radnjama „Sistembulaget“ kupuju alkohol.
Staro jezgro grada i kanali koji presecaju Malme, daju draž ovom mestu duge tradicije. Jedna Baskijka udata za Šveđanina mi je rekla u dvorištu zgrade dok sam pazio unuke, da se u muža zaljubila i zbog njegovog grada koji je podseća na Bilbao… Uostalom Calatrava je u oba grada ostavio prepoznatljiv trag. Tamo čuveni beli most Zubi-Zari, a ovde kulu „uvrnute kule“ nazvane Torzo… Smatra se prestižnim da u noj imate stan ili barem ofis. Sa vrha, kažu, jer nisam bio, pruža se prekrasan pogled ne samo na grad sa kanalima i parkovima, a za vedrih dana, duž elegantnog mosta na malo ostrvo ispred Kopenhagena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
