Marija Tudor - silom kraljica 1Foto: Wikipedia

„Priroda nikada nije stvorila ništa lepše od nje“, reči su Erazma Rotemdamskog koje su se odnosile na Mariju Tudor, mlađu sestru engleskog kralja Henrija VIII koja je preminula na današnji dan 1533. godine.

Njena lepota, ali i hrabrost da odbije da bude samo adut svog brata u bračnoj diplomatiji nadahnule su mnoge umetnike i pisce da joj posvete neka od svojih dela.

Rođena je 18. marta 1496. u palati Ričmond kao peto od osmoro dece Henrija VII i  Elizabete od Jorka.

Njena majka je umrla kada joj je bilo šest godina. Dalju brigu o njenom vaspitanju preuzela je Džoan Vauk čiji su napredni pogledi na društvo i život znatno odudarali od pravila onog vremena.

Uprkos učestalim problemima sa zdravljem, redovno je pogađala časove francuskog, latinskog, veza, plesa i muzike.

Tokom odrastanja razvila je blizak odnos sa Henrijem koji je zbog prerane smrti njihovog starijeg brata Artura proglašen naslednikom engleskog trona. Henri je kasnije svoju prvu, preživelu kćerku i buduću kraljicu Engleske nazvao po njoj.

U istorijskim izvorima je opisana kao vesela i ljubazna devojčica, ali i poprilično nemirna. Vragolasta i fizički dopadljiva, većini se lako uvlačila pod kožu. Posebno su hvalili njenu dugu, crvenu kosu i belu put koja je tada bila atraktivna.

Na zabavi povodom posete Filipa I od Kastilje, Marija je bila verena za njegovog sina koji će postati car Svetog rimskog carstva – Karlo V.

Međutim, 1509. Henri dolazi na vlast i vođena njegovim ambicijama spoljna politika postepeno menja pravac.

Nakon završetka rata sa Francuskom 1514. Mariji je bio dodeljen novi zadatak. Ovog puta trebalo je da se zarad državnih interesa uda za 34 godine starijeg francuskog kralja Luja XII.

Svesna da duh renesanse ne vidi još uvek žene i da ne može da pobedi zakone šesnaestog veka, nije se opirala tom braku.

Pretpostavlja se da su već tada tinjala osećanja između nje i Čarlsa Brandona, vojvode od Safoka, pa da je zato iznudila od brata obećanje da će kada umre francuski kralj moći da se uda za koga god želi.

Zapretila mu je da će ako se ogluši o datu reč otići u ženski manastir.

Izgleda da je njegovo obećanje bilo samo puki izraz bratske nežnosti. Kako se iz izvora naslućuje – i on je imao u vidu skorašnju sahranu francuskog zeta i uveliko je kovao planove za budućnost svoje najmlađe sestre, ali opet po sopstvenoj računici.

Vojvoda od Safoka mu se sigurno nije uklapao u te planove, iako mu je on lično koju godinu ranije darovao titulu vojvode.

Marija je posle iscrpljujućeg i zbog oluja dugog putovanja stigla oktobra 1514. sa zakašnjenjem u Francusku gde je odmah ozvaničen brak, a na pompeznoj, svadbenoj ceremoniji ujedno je i proglašena za francusku kraljicu.

Francuski kralj je insistirao da mu Marija rodi sina, ali ta želja nije mu se ostvarila jer je umro od posledica gihta, bolesti kostiju tri meseca nakon venčanja.

Mnogi prosci su ni ne sačekavši da prođe 40 dana žalenja pohrlili sa novim bračnim ponudama koje su bile jedino primamljive Henriju u Londonu.

Henri je poslao na drugu stranu Lamanša vojvodu od Safoka kao pouzdanu osobu koja će ugovoriti Mariji novi brak.

Vojvoda se tada našao rastrzan između odanosti kralju i svoje ljubavi. Vojvodin izbor je ipak pao na Mariju sa kojom je potom tajno sklopio brak.

Saznanje o tome razgnevilo je kralja Henrija i njegov dvorski savet koji je čak  predlagao da se vojvodi odrubi glava.

Zarad ljubavi prema sestri i naklonosti prema prijatelju kralj je ipak uspeo da proguta svoj ego i da podredi državne interese njihovoj sreći.

Dozvolio im je da se vrate u Englesku pod uslovom da plaćaju visoku novčanu nadoknadu.

Iskoristivši kraljevu naklonost, Marija i vojvoda se naseljavaju na imanju u Safoku gde su uživali u svojoj ljubavi bez obzira na prisutne finasijske probleme.

Imali su četvoro dece od kojih su samo dve ćerke dočekale zrelo doba.

Njena unuka Džejn Grej će imati priliku da vlada Engleskom jednu nedelju u julu 1553. pre nego što presto ne zauzme „Krvava Meri“.

Uprkos braku sa vojvodom od Safoka, Mariju su do kraja života oslovljavali sa „francuska kraljica“.

Pored titule kraljice Marija je u Englesku donela i francusku kapuljaču koja će biti neizostavni odevni predmet engleskih plemkinja u narednim dekadama.

Umrla je u trideset osmoj godini od kancera ili tuberkuloze.

Vojvoda od Safoka ubrzo se oženio četrnaestogodišnjom verenicom njihovog sina.

Njenu uljuljkanu svakodnevicu poslednjih godina su remetili žestoki sukobi sa bratom koji su nastali kad je oterao svoju prvu suprugu Katarinu Aragonsku i na dvor doveo Anu Bolen.

Marija nije podnosila Anu i njenu sestru još iz vremena kada su joj bile služavke za vreme boravka u Francuskoj.

Njihovi sukobi su dopirali i do stranih poslanika preko kojih su se tračevi pronosili širom Evrope.

Posle Marijine smrti Henri prelazi u protestante, ženi sa Anom i kreće da se obračunava sa katoličkom crkvom koja se još jedina protivi njegovom braku.

U jednom od napada ruši i manastir u opatiji Buri Sent Edmonds u kome je počivala njegova sestra. Njene ostatke premeštaju u crkvu Svete Marije u istoj opatiji.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.