Megalodon ajkula bila tri puta duža od današnje velike bele 1Foto: EPA-EFE/GAMAL DIAB

Naime, britanski naučnici nedavno su utvrdili da je ova izumrla vrsta ajkule bila čak tri puta duža od današnje velike bele ajkule, koja se danas smatra najopasnijom i dostiže dužinu od šest metara (ponekad i više).

Naučnici smatraju da je megalodon ajkula živela pre 23 miliona godina, a da je nestala pre otprilike nešto više od tri miliona godina.

Jedno vreme se mislilo da je ona član porodice Lamnidae i blizak srodnik velikoj beloj ajkuli, da bi se na kraju ispostavilo da ipak pripada izumrloj porodici Otodontidae, koja se odvojila od velike bele ajkule još tokom ranog perioda krede.

Naziv megalodon na latinskom znači „veliki zub“, budući da su od nje dosad pronađeni samo ogromni zubije, kojima je hvatala plen i bila u stanju da slomi njegove kosti.

Iako se smatrala jednim od najvećih i najmoćnijih predatora koju su ikada živeli, veličina megalodon ajkule nije bila poznata i dugo se o njoj nagađalo.

Međutim, grupa britanskih naučnika nedavno je, koristeći matematičke metode i komparaciju sa pet vrsta živih srodnika ove ajkule, uspela da utvrdi kolike je telesne razmere ona dostizala.

Ranije analize, primera radi, oslanjale su se isključivo na poređenja sa velikom belom ajkulom.

Rezultati istraživanja pomenutih britanskih istraživača pokazali su da je megalodon ajkula u proseku dostizala dužinu od 16 metara, mada je mogla da naraste i do 18.

Njena glava bila je dugačka oko 4,5 metra, rep skoro četiri, a leđno peraje nešto više od 160 cm. To znači da bi odrastao čovek mogao da stoji na leđima ove drevne ajkule i ostane sasvim skriven iza leđnog peraja za one koji gledaju s druge strane.

Istraživači su najpre testirali da li ovi živi srodnici menjaju proporciju tokom svog rasta, ali su otkrili da to nije slučaj.

„To znači da smo mogli jednostavno da uzmemo krive rasta ovih pet vrsta i projektujemo konačni oblik tako što ih uvećavamo – sve dok ne dostignu dužinu tela od 16 metara“, ističe Džek Kuper, naučnik sa Univerziteta Bristol i jedan od vodećih autora studije objavljene u Nejčerovom časopisu Scientific Reports.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.