„Šokirani i zadivljeni“: Ronioci kod Sicilije snimili veliku belu ajkulu

Remers je brzo zgrabio kameru i snimio ono što se veruje da je prvi podvodni snimak odrasle velike bele ajkule u njenom prirodnom staništu u Sredozemnom moru. Iako su povremeno zabeležena retka viđenja na površini, podvodni susreti koje su snimili ronioci nikada ranije nisu zabeleženi, prenosi Index.hr.

„Šokirani i zadivljeni“

Jedinstveni susret dogodio se tokom misije uklanjanja odbačenih ribarskih mreža koju je organizovala Fondacija Zdrava mora, u saradnji sa Ghost Diving i Društvom za dokumentovanje potonulih mesta (SDSS), koje je podelilo snimak.

„Svi smo bili pomalo šokirani, ali i zapanjeni“, rekao je Derk Remers, šef nemačkog ogranka Ghost Diving. „Prsti su mi se tresli, to je sigurno. Bila je to velika životinja i nismo očekivali ništa slično.“

Ajkula je kružila oko grupe ronilaca, a zatim nestala. „Proplivala je pored nas, zatim se okrenula, okrenula se prema nama i vratila se. Bila je očigledno radoznala, ne agresivna. Delovala je veoma opušteno, kao da je znala da je glavna. Kada smo počeli da duvamo mehuriće, malo je ubrzala i nestala u plavetnilu“, seća se Remers.

Morski biolozi koji su konsultovani nakon misije opisali su viđenje kao izuzetno neobično i naučno vredno. „Većina našeg znanja o velikim belim ajkulama u Mediteranu potiče iz evidencije o mrtvim primercima ulovljenim u ribolovnim operacijama. Takva zapažanja su izuzetno vredna za poboljšanje našeg razumevanja rasprostranjenosti, navika i ponašanja ove kritično ugrožene vrste“, rekao je dr Karlo Katano, istraživač u Zoološkoj stanici Anton Dorn u Sicilijanskom pomorskom centru.

Jezive mreže: Tihi ubica

Susret sa ajkulom je bio izvanredan, ali razlog zbog kojeg su ronioci uopšte bili tamo je nažalost veoma čest. Sicilijanski moreuz je jedno od najintenzivnije ribolovnih područja u Mediteranu, i godinama je olupina koju je tim čistio akumulirala mreže duhova – ribolovnu opremu izgubljenu ili odbačenu na moru.

Problem je što ove mreže ne prestaju da pecaju samo zato što ih niko ne izvlači. Zapetljane u podvodne strukture kao što su grebeni i olupine, one nastavljaju da hvataju i ubijaju morski život u nedogled. „Dizajnirane su da ubijaju ribu i to nastavljaju da rade čak i kada više nisu vezane za ribarski brod. Iz godine u godinu, količina mreža zapetljanih u ovoj olupini se povećava“, objašnjava Remers.

Prethodna ronjenja na istoj lokaciji dokumentovala su glaveste kornjače i velike vrste riba zarobljene u odbačenoj opremi. Tokom ove misije, tim je takođe pronašao delove mreža, koje će biti bezbedno odložene ili, ako je moguće, reciklirane.

Obim problema daleko prevazilazi bilo koju pojedinačnu olupinu. „Procenjuje se da se između jednog i deset procenata svih ribolovnih alata gubi sa svih ribarskih brodova širom sveta svake godine. To bi moglo da iznosi više od pola miliona tona godišnje“, kaže Remers.

Prisustvo ajkule bilo je oštar podsetnik na obim ove pretnje, koja odjekuje kroz ceo morski lanac ishrane. „Na neki način se osećamo blagosloveno zbog ovog susreta, što nam takođe pokazuje važnost našeg rada. Jer ako predator poput njega lovi u blizini olupine, to znači da tamo ima mnogo riba i drugih životinja koje može da ulovi. A ako se zapletu u mreže, postoji rizik da ćemo i mi uhvatiti predatore u njima. Ako ih uhvatimo, kojih je ionako veoma malo, to bi bila velika katastrofa“, ističe ronilac.

Problem koji zahteva više od operacija čišćenja

Remers jasno stavlja do znanja da same volonterske operacije čišćenja ne mogu rešiti krizu sa mrežama duhova. „Naše mogućnosti su ograničene, ima nas samo nekoliko. Jedno je ukloniti mreže, što je najmanje što možemo učiniti kao ljudi. Ali naša ideja je takođe da obavestimo javnost o ovom problemu, kako bi se mogle preduzeti preventivne mere, pre nego što sami moramo da sakupimo mreže.“

Ovaj preventivni rad, tvrdi on, znači direktno suočavanje sa ilegalnim i industrijskim ribolovom velikih razmera. On napominje da porodične ribarske farme imaju snažan podsticaj da ne izgube svoju opremu jer je izgubljena mreža ekonomska katastrofa za mali biznis. S druge strane, industrijski i ilegalni akteri, koji posluju u velikim razmerama, predstavljaju najveću pretnju ekosistemu.

„Mi, kao ljudi i kao Evropljani, trebalo bi da ohrabrimo naše političare da se bore protiv ove pretnje i da budu pažljiviji prema našem podvodnom okruženju“, kaže Remers.

Misija je takođe sprovela uzorkovanje DNK iz životne sredine i podvodno praćenje kako bi poboljšala naše razumevanje vrsta prisutnih oko olupine. Dalja analiza se očekuje u narednim mesecima, kada će biti objavljeni dodatni snimci i naučni materijali.