Foto: Shutterstock/KaschiboNe postoji stvorenje čije ime izaziva više straha i terora od – velike bele ajkule – posebno nakon dva skorašnja smrtonosna napada ajkule na ljude uz obale Hurgade, ali naučnici otkrivaju koje je, verovatno jedino stvorenje koga se velika bela ajkula plaši, a nije čovek. To su orke koje se hrane ajkulinom jetrom.
Dva smrtonosna napada velike bele ajkule u blizini obala egipatskog letovališta Hurgada izazvala su opštu paniku i globalno interesovanje za pojavu velike bele ajkule u neposrednoj blizini ljudi.
Dok je snazi zabrana kupanja u moru duž ove obale u Egiptu, šira javnost ali i stručnjaci i naučnici traže odgovore na pitanje kako bi se mogli zaštititi od ajkula, odnosno šta može da ih odvrati dalje u morske dubine.
Naučni portal „Sajensalert“ (ScienceAlert.com) u jeku ovih događaja podseća da su od 2017. godine naučnici dokumentovali da su ajkule postale izuzetno retke kod obala Južne Afrike, gde se obično okupljaju. U početku je za čudan nestanak okrivljena ljudska aktivnost, kao što je prekomerni ribolov.
Sada je novo istraživanje do detalja potvrdilo pravog krivca: par orki (Orcinus orca), koji love ajkule i gutaju njihove hranljive, vitaminima bogate jetre.
Nekada davno, ribarski grad Gansbaai na južnoafričkoj obali bio je nešto poput meke za lovce na ajkule – toliko naseljen grabežljivcima da se obližnje ostrvo Dajer smatra prestonicom velikih belih ajkula. Tokom poslednjih nekoliko godina, međutim, prisustvo ajkula se smanjivalo.
Pored toga, od 2017. godine, osam velikih belih ajkula isplivalo je na obalu Gansbaja, od kojih sedam bez jetre (a neke bez srca) – što je obeležje napada orke. Rane na ovim ajkulama su karakteristične, a prati ih isti par orki.
Verovatno je, veruju naučnici, da je par odgovoran za još mnogo velikih belih smrti koje nisu isplivale na obalu, piše Sajensalert.
Iz drugih studija poznato je da prisustvo orki može prilično spretno oterati velike bele ajkule. Jedno istraživanje iz 2020. godine otkrilo je da će velike bele ajkule zasigurno otići iz omiljenih lovnih voda uz obalu San Franciska ako se orka pojavi u regionu.
U novoj studiji, koristeći podatke o dugoročnom posmatranju i praćenju označenih ajkula, tim naučnika predvođen morskim biologom Alison Tauner iz Fonda za zaštitu ostrva Dajer, pokazao je da su orke razlog zašto ajkule počinju da izbegavaju njihova nekada omiljena mesta.
Naučnici smatraju da je ovo veliko otkriće. Samo dva puta ranije je zabeleženo da su velike bele ajkule odsutne nedelju ili više dana u Gansbaju otkako je počelo vođenje evidencije: period od jedne nedelje 2007. i period od tri nedelje 2017. Nova odsustva, kažu istraživači, su bez presedana. Štaviše, ona menjaju ekosistem.
U nedostatku velikih belih ajkula, bakarne ajkule (Carcharhinus brachiurus) se useljavaju da popune praznu ekološku nišu. Ove ajkule postaju plen umesto velikih belih jer orke umesto njih love bakarce. Posebno je zanimljivo za naučnike što orke to rade sa veštinom predatora iz lova na velike bele ajkule, kako piše Sajensalert.
Takođe je važno razmotriti razloge zašto orke možda love ajkule, smatraju istraživači. Jetra velike bele ajkule je bogat izvor ishrane, ogromna, puna masti i ulja koje ajkule koriste da podstaknu svoja migratorna putovanja preko okeana. Ali nije jasno kako su orke to shvatile, ili zašto bi mogle tražiti jetru ajkule kao preferirani izvor ishrane.
Moguće je, spekulišu naučnici u radu koji još uvek nije objavljen, da se neke orke prilagođavaju da preferiraju lov na ajkule, možda kao odgovor na opadanje broja njihovog omiljenog plena. Međutim, s obzirom na to da populacija velikih belih opada širom sveta, dodatni pritisak efikasnog predatora je razlog za zabrinutost.
„Orke ciljaju na male velike bele ajkule, koje mogu dodatno uticati na već ranjivu populaciju ajkula zahvaljujući njihovom sporom rastu i kasnoj zrelosti životne istorije“, rekla je Tauner.
„Povećana budnost korišćenjem nauke građana (npr. izveštaji ribara, turističkih plovila), kao i kontinuirane studije praćenja, pomoći će u prikupljanju više informacija o tome kako ovi grabljivci mogu uticati na dugoročnu ekološku ravnotežu u složenim obalnim morskim pejzažima. U početku, nakon napada orke u Gansbaju, pojedinačne velike bele ajkule nisu se pojavljivale nedeljama ili mesecima“, objasnila je Tauner.
Tokom pet godina, tim je pratio 14 ajkula koje su bile označene GPS-om dok su bežale iz područja kada su orke bile prisutne. Uočavanje velikih belih ajkula je takođe smanjeno, prilično značajno, u nekoliko zaliva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
