Kristalno čista voda ispod trinaestogodišnje Hane Migol na trenutak je zatamnela.
Sedela je na surferskoj dasci, uživajući u toploti sunca dok sa rođakom čekala sledeći talas u tasmanijskom idiličnom Zalivu vatri.
Iza njih je briljantno bela peskovita plaža bila uglavnom napuštena, a surfovanje je do sada bilo prijatno.
Iznenadna senka koja se pojavila ispod nje naterala je Migol da instinktivno podigne stopala – lopte morske trave često su se odvajale od obližnjih stena i plutale na talasima.
„Ljigave su i mrzela sam da ih dodirujem“, kaže ona.
Ali onda joj je nešto ščepalo nogu.
„Ispočetka nije bolelo, kao da me je nešto nežno zgrabilo i odjednom sam se našla u vodi“, kaže Migol.
Onima koji su videli šta se desilo, međutim, to je bilo sve samo ne nežno.
Voda oko Migol je eksplodirala kad je pet metara duga velika bela ajkula skočila na njenu desnu nogu, odigla je od surferske daske u vazduh i odvukla je sa sobom pod vodu.
„Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim da je to ajkula“, kaže ona.
- Ajkule su bliže nego što mislimo i obično ljude ostave na miru, pokazuju snimci dronom
- Ljudi su i do sto puta „smrtonosniji“ od ajkula
- Ajkula napala i ubila muškarca u Hurgadi, egipatske vlasti privremeno zabranile sve aktivnosti u vodi
- Preživeo napad medveda, ajkule i zmije
„Kad sam izronila iz vode, ležala sam na leđima ali je moja noga bila u njenim ustima.
„Sve što sam mogla da vidim je moja noga u crnom ronilačkom odelu, njene zube, ružičaste desni i tamni deo ispod nosa koji se graniči sa belim.
„Mislila sam da imam noćnu moru i uporno sam žmirkala da bih se probudila.“
Migolin rođak, 33-godišnji Sib Mandi, koji je sedeo na dasci samo nekoliko metara od nje, doleteo je i počeo da udara pesnicom ajkulu u glavu.
Ajkula se odmakla od njega i dok je zaranjala pustila je Migol, ostrvivši se umesto toga na njenu surfersku dasku koja je i dalje bila zakačena konopcem za njenu nogu.
Sa daskom u ustima, ajkula je drugi put povukla Migol pod vodu.
Svega nekoliko trenutaka kasnije, izronila je a površinu sa oštećenom daskom.
Životinja je bez problema progrizla fiberglas i penu.
Mandi je zgrabio rođaku, postavio je na leđa i mahnito zaveslao ka obali.
Ranije tog dana, Migol je vežbala spasavanje iz vode sa drugom devojkom tokom obuke njenog lokalnog udruženja Surf lajf sejving (Siguran surf), iznova iznošena na obalu kao „žrtva“.
Sada je to stvarno radila.
„Ajkula je kružila oko nas ispod vode“, kaže Migol.
„Onda je naišao veliki talas i Sib je rekao: ‘Moramo da ga uhvatimo jer će nam on spasti živote.’
„Ja sam samo pljuskala po vodi jer sam bila prestravljena, ali on je veslao za stvarno i talas nas je izneo na obalu.
„Ajkula je doplivala sa nama sve do plaže jer se do nje proteže dubok kanal. Mogli smo da vidimo njeno peraje dok se ‘vozila’ na istom talasu.“
Srećom po Migol, među nekolicinom ljudi na plaži koji su prisustvovali onome što se desilo toga dana, bili su jedan doktor i medicinska sestra.
Dok su čekali da stignu kola hitne pomoći, opni su joj ukazali prvu pomoć, što je bilo ključno.
Više od 10 godina kasnije, ona i dalje ima duboke ožiljke na nozi koji iscrtavaju obrise ajkulinih usta.
Njena desna noga vidno je slabija od leve, čak toliko da mora da je podigne rukama kad želi da upali motor koji povremeno vozi.
Migol je bila jedna od 83 ljudi na svetu koje su ničim izazvano bili napadnuti od ajkula 2009. godine.
To je broj koji je maltene na istom nivou tokom čitave protekle decenije.
Prosečan broj neisprovociranih napada između 2013. i 2017. godine, na primer, bio je 84.
Tokom 2022. bilo je 57 takvih ugriza ajkule bez povoda i 32 isprovocirana, prema Međunarodnom dosijeu o napadima ajkula Prirodnjačkog muzeja Floride.
Devet od tih napada bilo je fatalno, a pet se smatralo neizazvanim.
Ali, skorašnje studije ukazuju na to da su napadi ajkula u nekim delovima sveta u porastu.
U istočnim SAD i južnoj Australiji stopa napada ajkula skoro se udvostručila u poslednjih 20 godina, dok su na Havajima doživeli nagli porast.
Ali zašto?
„Ugrizi ajkula su u snažnoj korelaciji sa brojem ljudi i brojem ajkula koji se nalaze u isto vreme u vodi“, kaže Gevin Nejlor, direktor Programa Floride za istraživanje ajkula, koji vodi Međunarodni dosije napada ajkula.
„Što je više ajkula i ljudi na jednom mestu, veća je šansa da nalete jedni na druge.“
To deluje kao očigledan zaključak, ali kad pogledate pobliže gde se ti napadi odigravaju, postoje neki nagoveštaji o tome šta se tu zapravo dešava.
Veliki broj ljudi nastanjen duž južne obale Australije i istočne obale Amerike znači da ima i mnogo kupača.
Ali u južnoj Australiji je došlo i do porasta broja krznenih foka duž njene obale, što je omiljeni plen velikih belih ajkula u regionu.
Populacija foka uz Kejp Kod na obali Masačusetsa u SAD se povratila poslednjih godina, uglavnom zahvaljujući američkom Zakonu o morskim sisarima usvojenom 1972. godine.
To je dovelo i do porasta broja velikih belih ajkula tokom toplih letnjih meseci, kada se spremaju da se goste fokama koje se baškare na plažama.
Nažalost, u jesen 2019. godine, u Masačusetsu je zabeležen prvi fatalni napad ajkula za 82 godine, a sve veći broj primećenih ajkula doveo je do zatvaranja niza plaža.
Možda će vas zanimati i ova priča: Ajkule su mu najbolji prijatelji
Njujork je takođe zabeležio rekordni broj od osam ugriza 2022. godine – bilo je svega 12 neizazvanih ugriza, prema Međunarodnom dosijeu napada ajkula.
Ovaj vrhunac poklopio se sa dolaskom peščanih mladih tigrastih ajkula, koje su se 2016. godine doselile u Veliki južni zaliv, između Long Ajlenda i Fajer Ajlenda.
Nejlor veruje da mlade i neiskusne ajkule privlači zona surfovanja zbog priliva riba mamaca, što povećava verovatnoću da će se sresti sa ljudima koji tamo surfuju i plivaju.
Ali ne postoje pravi dokazi da ajkule aktivno love ljude, kažu naučnici koji ih proučavaju.
Velike bele ajkule u Severnoj Americi, na primer, pokazuju obrasce sezonskih selidbi, migrirajući hiljadama kilometara do toplijih voda dalje na jug tokom zimskih meseci.
Neki zreli odrasli primerci će izaći na otvoreni okean i ostati tamo mesecima, prelazeći i po desetine hiljada kilometara i zaranjajući na dubine od 1.000 metara u potrazi za plenom.
„Mi smo poput bespomoćnih kobasičica koje plutaju u vodi“, kaže Nejlor.
Ali uprkos tome što smo potencijalno lak obrok, ajkule nisu baš previše zainteresovane za lov na ljude.
„One generalno naprosto samo ignorišu ljude. Mislim da kad bi ljudi znali koliko su često bili u vodi sa ajkulama bili bi veoma iznenađeni.“
Pogledajte video: Bliski susreti kojih nismo ni svesni
Međutim, Nejlor veruje da je zvanična statistika o napadima ajkula verovatno niža od stvarne.
Većina izveštaja potiče iz visoko razvijenih zemalja sa velikim brojem stanovnika i izuzetno aktivnim informativnim medijima.
Napadi na zabitim ostrvima ili u manje razvijenim zajednicama verovatno prolaze neprijavljeno.
Kad se pobliže prouči statistika broja napada ajkula, to može da otkrije neke fascinantne trendove.
Tokom 2022. godine, bilo je 57 potvrđenih, neisprovociranih napada, što je manje od petogodišnjeg proseka od 70 incidenata i zbirno najniži nivo za 10 godina.
Samo pet od ovih napada iz 2022. godine bilo je fatalno, prema Međunarodnom dosijeu napada ajkula, mada jedna druga baza podataka – Globalni dosije napada ajkula – beleži 10 smrti.
On beleži osam smrtnih slučajeva izazvanih napadima ajkula 2023. godine, među kojima su i dve u decembru – jedna u Halisku, u Meksiku, i još jedna u Sandalu, na Bahamima.
Uprkos kratkom skoku broja napada 2021. godine, dugoročni trend pokazuje opadanje broja smrtnih slučajeva svake godine.
Poslednjih godina, broj nesmrtonosnih ugriza takođe je u padu, prema Međunarodnom dosijeu napada ajkula.
To je u suprotnosti sa celokupnim trendom rasta broja napada – to se pripisuje naglom padu broja crnovrhih ajkula.
Ove ajkule odgovorne su za mnoge ugrize oko jugoistoka SAD-a, a one se sele duž obale Floride zbog rasta temperature mora, što je dovelo do veće raspršenosti njihovog plena.
Decenijama je Florida imala najveći broj ugriza ajkula na svetu.
Njenih 16 slučajeva iz 2022. godine predstavljalo je 39 odsto ukupnog američkog zbira i 28 svih neisprovociranih ugriza u čitavom svetu.
Ovi rezultati ističu jedan od ključnih izazova u razumevanju razloga zašto ajkule napadaju ljude.
Postoje desetine različitih vrsta odgovornih za ugrize, svaka sa vlastitim jedinstvenim ponašanjem, strategijama lova, plenom i omiljenim staništem, mada u mnogim slučajevima vrste mogu biti pogrešno identifikovane ili da ne budu identifikovane uopšte.
Većina neisprovociranih napada na ljude kada je vrsta identifikovana podrazumeva tri krupna počinioca: velika bela, tigrasta i bik ajkula.
A opet velika bela ajkula – vrsta opisana u filmu Ajkula koju je Holivud redovno satanizovao od tada – nije samo različita vrsta, već drugačiji taksonomski red od druge dve.
„Postoje 530 različitih vrsta ajkula i one su vrlo raznovrsne. Ne možete jednostavnno da ih grupišete“, kaže Blejk Čepmen, morski biolog koji proučava čulne sisteme ajkula i koji je nedavno napisao knjigu o napadima ajkula na ljude.
„Različite vrste imaju veliki raspon u pogledu biologije čula, toga kako se ponašaju, motivacije i staništa u kojima žive.“
Bik ajkule, na primer, obično love u plitkim, mutnim vodama koje od njih zahtevaju da se manje oslanjaju na čulo vida, a više na čulo mirisa i elektrorecepcije, koja im omogućava da registruju minijaturna električna polja koja proizvodi njihov plen.
Postoje dokazi da zubi ajkule mogu da funkcionišu i kao mehanosenzorne strukture koje pomažu životinjama da saznaju više o tome šta grizu.
„Velike bele ajkule, koje često love u veoma čistoj vodi, koriste vid mnogo više i vid im je mnogo bolji“, kaže Čepmen.
Čepmen veruje da bi mogao da postoji složeni set razloga zašto izgleda da su neisprovocirani napadi na ljude skočili poslednjih decenija.
- Smrtonosni napadi ajkula na ljude u Egiptu, zatvorene plaže
- U okeanu sa najvećom belom ajkulom
- Da li kupači u Jadranskom moru treba da strahuju od napada ajkula
- Zašto je najveća ajkula megalodon istrebljena
Porast broja ljudi nastanjenih duž obala, uništavanje staništa, promene kvaliteta vode, klimatske promene i drugačija raspodela plena navode ajkule da se okupljaju u većim brojevima na određenim žarištima širom sveta.
Na primer, 1992. godine došlo je do naglog skoka ugriza ajkula uz obalu Resifea, u Brazilu – oblasti koja nije imala neisprovocirani napad ajkula čitave prethodne decenije.
Čepmen veruje da je izgradnja velike komercijalne luke u ovoj oblasti oštetila velike delove korala i mangrova, što je verovatno primoralo neke vrste, kao što je je bik ajkula, da se u potrazi za plenom presele u nove oblasti, poput Resifea.
Ostrvo Reinion u Indijskom okeanu – čuveno po predivnim, netaknutim morskim staništima – beleži drastičan skok turizma, ali je poslednjih godina prijavljen i veći broj napada bik i tigrastih ajkula koje žive u obližnjim vodama.
Od 2011. godine, bilo je 11 fatalnih napada na Reinionu, uglavnom na surfere.
Oni koji prežive te napade često ostanu bez udova.
Istraživači su otkrili da se oko dve trećine napada kod Reiniona desila u zamućenim vodama i bujanjima višim od dva metra – omiljenom okruženju bik ajkula, za koje se veruje da su odgovorne za većinu tih napada.
Nejlor veruje da su u većini slučajeva ugrizi ajkula slučajevi zamenjenog identiteta.
„Ako ove životinje jure kedere, odblesak belog stopala nekoga ko vesla na dasci može da ih natera da kidišu na nju“, kaže on.
„Kad imate veliku životinju kao što je tigrasta ili bela ajkula, koje se kreću brže, mnogo je verovatnije da će njihov ugriz biti fatalan.“
Velike bele ajkule obično napadaju odozdo, nanoseći masivan, katastrofalan ugriz.
U nekim slučajevima, povuku se dok njihov plen ne iskrvari na smrt pa se tek onda bace na hranjenje.
„Velika bela ajkula u punom predatorskom režimu fascinantan je prizor“, kaže Greg Skomal, morski biolog iz Masačutetskog odeska za morske ribnjake koji obeležava i prati velike bele ajkule od 2009. godine.
On bi trebalo da zna – prošle godine, dok se naslanjao preko platforme na pramcu istraživačkog broda u pokušaju da obeleži ajkulu, velika bela ajkula je iskočila direktno ispod njega sa razjapljenim čeljustima.
„Stekao sam prilično jasnu sliku kako se oseća foka“, kaže on.
„Viđao sam takvo ponašanje par puta tokom godina otkako ovo radimo.
„Postavimo kameru u vodu i veći deo vremena ajkule su potpuno smirene i samozadovoljne. Uradili smo to hiljadama puta.
„Ali u nekoliko slučajeva one napadnu odmah, polomivši štap i kameru.
„To je kao da su u povišenom predatorskom stanju u kojem se njihova čula zakače za bilo kakvu vrstu stimulansa.
„Pitam se da li su ti napadi na ljude, koji nisu naprosto istraživački, posledica osobe koja se našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu dok je ajkula bila baš u takvom, povišenom stanju.“
Ali na svaki napad na osobu, postoji jednak broj priča o ljudima koji su uspeli da priđu sasvim blizu ovim ogromnim grabljivcima bez ikakve povrede.
Uzmite Oušena Remzija za primer, koji je plivao uz ogromnu sedam metara dugu belu ajkulu uz obalu Havaja i završio u svim svetskim vestima.
Skomal i njegove kolege sada koriste nove obeleživače visoke rezolucije koji mogu da daju istraživačima podatke iz minuta u minut i iz sekunde u sekund o tome šta ajkule rade.
On se nada da bi to moglo da pomogne da se odgovori na pitanja o ponašanju ovih životinja baš kao i gde i kako se razmnožavaju.
To bi moglo, na kraju, takođe da pomogne da nam kaže nešto više o razlozima napada na ljude, kaže on.
Pogledajte video: Posvetila život proučavanju ajkula
Neki istraživači se okreću forenzičkim metodama da bi pokušali da razmrse neke od razloga za te napade.
Oni razvijaju tehnike za korišćenje DNK i obrasce otiska ugriza kako bi identifikovali vrste, dok drugi istražuju video snimke napada i upoređuju ih sa povredama da bi bolje razumeli šta se tu zapravo desilo.
Podaci posmatrača ajkula iz Južne Afrike pokazali su da su velike bele ajkule aktivnije blizu površine, i stoga je verovatnije da će biti primećene, kad je temperatura vode iznad 14 stepeni Celzijusa, tokom novog meseca i u poslepodnevnim časovima.
Drugi istraživači, međutim, sugerišu da su velike bele ajkule uspešniji lovci noću kad je pun mesec.
Drugi istraživači sugerišu da mlade velike bele ajkule možda napadaju ljude da bi usavršavali predatorske veštine, na vrlo sličan način na koji mladi lavovi eksperimentišu sa bilo kojim plenom kog mogu da se dočepaju.
Ali bez obzira na razlog napade na ljude, rizici su zanemarljivo mali.
U Australiji je stopa napada ajkula reda veličina 0,5 napada na milion ljudi, dok je u SAD manji od 0,2 napada na milion.
Vredi napomenuti da su 2018. godine američke cifre pale na oko 0,08 napada na milion ljudi, dok su u Australiji skočile na 0,8 napada na milion ljudi.
Te brojke su gruba merila, naravno.
One ne uspevaju da pokriju relativno manji broj ljudi koji zapravo koristi vodu i još manji koji pliva u vodi naseljenoj opasnim ajkulama.
Ali ova statistika, međutim, koliko god smešno ili utešno delovala, vrlo malo radi na umanjenju našeg straha od ajkula.
„Strah je igrao veoma važnu ulogu u našoj evoluciji“, dodaje Čepmen.
„Ljude ne mora da pojede sabljozubi tigar da bi naučili da ga se plaše.
„Mi naučimo taj strah veoma brzo na osnovu samo jedne priče. Ljudi koji nikad nisu ranije videli ajkulu plaše je se zato što čuju ili gledaju priče o njima.“
Naglasak na rizicima koje po nas predstavljaju ajkule takođe skreće pažnju sa mnogo veće pretnje koju mi predstavljamo po njihov opstanak zbog prekomernog ribarenja i čovekovom rukom izazvanih klimatskih promena.
Neke procene pokazuju da je broj ajkula u australijskim vodama, na primer, opao za između 75 i 92 odsto.
Ali za one koji se plaše i žele da znaju kako da se zaštite od ajkula, neki savetuju da udare ajkulu pesnicom u škrge ili je ubodu u oči.
Plivanje u grupama i zadržavanje blizu obale dobro su poznate mere smanjenja rizika od napada.
Tamna odeća i izbegavanje nošenja nakita takođe može da smanji šansu da se uopšte privuče pažnja ajkule.
Na tržištu postoji i veliki broj alatki protiv ajkula koje koriste električne ili elektromagnetne pulseve da ometaju čula životinja, ali oni daju pomešane rezultate, prema istraživanjima.
U nekim oblastima, lokalne vlasti su same preduzele konkretne mere.
Tradicionalno, neke vlasti su koristile mreže za ajkule da bi zaštitile oblasti koje koriste plivači, ali one su kontroverzne zbog štete koju nanose ostatku životinjskog sveta.
Umesto toga, pametni konopi za burad – koji koriste udice sa mamcima zakačene za sistem koji oglašava na uzbunu kad se pokrene – sada se isprobavaju na nekoliko plažnih lokacija duž obale zapadne Australije.
Kad se ajkula uhvati na mamac, uzbunjuju se timovi za hitne reakcije koji hvataju, obeležavaju i potom puštaju ajkule ne bezbednijoj lokaciji.
- Doprinos jutjubera nauci: Napravio prvi snimak novorođenčeta velike bele ajkule
- Kako plivati sa ajkulama
- Kako je tvorac „Ajkule“ proveo ostatak života braneći ove životinje
Još jedan pristup koji se testira u Kejptaunu, u Južnoj Africi, jeste elektromagnetni kabl koji želi da odvrati ajkule od prilaženja oblastima koje koriste plivači.
Naučnici su takođe testirali elektromagnetnu barijeru kao alternativu mrežama za ajkule.
Ovo bi mogli biti važni koraci jer šteta koju nanose ajkule može da ide mnogo dalje od njihovih neposrednih žrtava.
„Napadi ajkula nanose mnogo ličnog gubitka, ali uticaj koji mogu imati na širu zajednicu često se ne uzima u obzir“, kaže Dejv Pirson, jedan od osnivača Bajt klaba (Klub ugriženih), koji nudi podršku žrtvama napada ajkula.
Pre osam godina, dok je surfovao u jugozapadnoj Australiji njega je napala bik ajkula.
Tada je skoro izgubio ruku nakon što je životinja udarila u njega, zagrizla mu nadlakticu do kosti i odvukla ga ispod vode.
„Posle napada, mnogi moji prijatelji dugo nisu više ulazili u vodu“, kaže on.
„Strah se širi vrlo brzo.“
Tokom skorašnje posete Balini, omiljenom mestu surfera u Novom Južnom Velsu, u Australiji, Pirson se uverio šta napad ajkule može da uradi jednom gradu.
Oblast je pretrpela talas napada, među kojima dva fatalna na surfere 2015. godine.
„Stajao sam tamo i gledao savršene talase kako pristižu, ali nikog nije bilo u vodi, nijedan surfer“, kaže on.
„Jedna od lokalnih kafeterija rekla je da su pretrpeli pad poslovanja od 85 odsto, a surferska radnja nije mogla čak ni da pokloni daske.
„I jedni i drugi razmišljaju o zatvaranju.“
KAKO IZBEĆI NAPAD AJKULE
Gevin Nejlor i njegove kolege iz Programa Floride za istraživanje ajkula sastavili su nekoliko saveta kako ljudi da ostanu bezbedni kad su u vodi u kojoj ima ajkula.
- Plivajte u grupama
- Izbegavajte plivanje u zoru ili sumrak
- Klonite se jata riba, naročito ako iskaču iz vode
- Izbegavajte nošenje nakita jer se svetlost koja se odbija od metala ili sata može ajkuli da izgleda kao riba koja brzo pliva
- Izbegavajte preterano pljuskanje vodom, jer ajkule privlači buka povređenih životinja
- Nošenje tamne odeće kao crno ronilačko odelo tokom ronjenja može takođe da pomogne da se smanje šanse od privlačenja pažnje ajkule.
Možete dobiti još saveta u zabavnom, ali informativnom videu koji su napravila Nejlorova deca uz pomoć Lega.
Slična priča odvija se na Reinionu, gde su lokalne vlasti zabranile surfovanje i plivanje u vodi u određena doba godine zbog straha od novih napada ajkula.
Kao posledica toga, smanjio se broj ugriza na ljudima, ali je to ostavilo traga i na turističkoj industriji.
Uprkos strahu i ekonomskoj ceni napada ajkula, poput mnogih koji su preživeli susret sa ajkulama, Hana Migol ne želi da ove životinje budu kažnjavane istrebljivanjem ili ubijanjem jedinki koje zalutaju u oblasti gde ima ljudi.
Lične posledice njenog napada su, međutim, bile dugotrajne.
Iako se vratila na surfersku dasku šest meseci od napada i iako je bila „luda za ajkulama“, izlepivši zid svoje sobe slikama životinje, kaže da je njena strast za surfovanjem postepeno oslabila.
„Bila bih dobro a onda bi me ophrvao neobičan osećaj i počela bih da se osvrćem oko sebe“, objašnjava ona.
„To nisam osetila nikad ranije – bila sam dete vode i volela sam vodu. Sad je se plašim.
„Mislila sam da su ajkule kul, ali sada me prestravljuju, mada ih i dalje poštujem.“
Njeni plakati sa ajkulama su nestali, baš kao i njeno uživanje u moru.
Umesto toga sada više voli da pliva ili vozi kajak na rekama.
Ožiljci i noćne more
Ali i dalje povremeno ima noćne more o ajkulama.
Pirson kaže da je to čest problem kod žrtava napada ajkula.
„Mnoge od njih se nikada do kraja ne oporave, a psihološki ožiljci mogu biti čak i jači od fizičkih“, kaže on.
„Počeo bih da sanjam i da se budim vrišteći noću. Na kraju sam završio kod psihijatra da bi mi pomogao da sve to prebrodim.“
Migol još čuva dasku koju je imala kad je napadnuta, sa ogromnom rupom na jednoj strani.
Poput ožiljaka na njenoj nozi, ona je podsetnik šta može da se desi u retkim trenucima kad se ajkule odluče da napadnu ljude koji zalutaju u njihovo carstvo.
Oba joj daju za pravo da se boji ovih životinja.
Za one koji ih se plaše bez iskustva toliko bliskog kontakta, ona ima jedan razborit savet.
„Ako se plašite, uvek možete da ostanete van vode.“
Možda će vas zanimati i ova priča:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
