Lekari otkrivaju neobične telesne pojave koje zapravo mogu biti znak hipermobilnosti

Da li ste fleksibilniji od većine ljudi oko vas, ali se istovremeno često osećate iscrpljeno? Možda imate hipermobilnost zglobova – stanje kod kojeg se zglobovi pomeraju izvan uobičajenog opsega pokreta.

Hipermobilnost zglobova je prilično česta i procenjuje se da pogađa između 10 i 30 odsto populacije. Kod nekih ljudi ne utiče značajno na svakodnevni život, ali kod drugih može izazvati niz problema. Hipermobilnost postoji na širokom spektru – od blage labavosti zglobova do stanja poput poremećaja spektra hipermobilnosti (HSD) i hipermobilnog Ehlers-Danlosovog sindroma (hEDS), kod kojih simptomi mogu zahvatiti mnogo više od samih zglobova i uticati na različite sisteme u telu, piše Hafington post.

Stručnjaci objašnjavaju koji su najčešći znaci hipermobilnosti – od bolova u zglobovima do neobičnih promena na koži.

Nestabilni zglobovi

Ponavljane uganuća, istegnuća, osećaj da su zglobovi „labavi“ ili kao da će popustiti, veoma su česti kod osoba sa hipermobilnošću.

„Vezivno tkivo ne drži zglob dovoljno čvrsto, pa mišići oko njega moraju dodatno da rade kako bi nadoknadili tu nestabilnost, što vremenom iscrpljuje telo“, objasnio je dr Žak Kurso, lekar fizikalne medicine i rehabilitacije sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tulane, koji se specijalizovao za hipermobilnost.

Neki ljudi imaju zglobove koji često krckaju i „škljocaju“, kao i subluksacije zglobova – stanje kada kosti koje čine zglob delimično iskliznu iz pravilnog položaja.

To se događa zato što ligamenti ne uspevaju da drže kosti u odgovarajućem položaju.

„Može se javiti iznenadan osećaj da zglob izlazi iz svog položaja, a zatim se sam vrati nazad. Ponekad se javlja kratkotrajan, oštar bol, a nekad i otok“, rekao je dr Vivek Babaria, specijalista ortopedije i sportske medicine iz južne Kalifornije.

Najčešće su pogođeni rameni zglobovi, ali su česte i subluksacije kolena, prstiju, vilice i članaka.

„Potpuna iščašenja takođe mogu da se dogode, ali su delimična mnogo češća“, dodao je Kurso.

Bolovi u zglobovima

Bol u zglobovima je čest kod osoba sa hipermobilnošću. Labavi zglobovi mogu dodatno opteretiti mišiće i nerve koji ih podržavaju, što može dovesti do hroničnog bola.

Dr Džim Haris, alergolog i medicinski direktor klinike za Ehlers-Danlosov sindrom, objašnjava da snimanja često ne pokažu nikakve promene, što može biti frustrirajuće za pacijente.

„Veliki deo bola dolazi iz struktura koje se nalaze oko zgloba – mišića i fascije koji pokušavaju da stabilizuju telo. Standardni snimci to često ne mogu da prikažu“, rekao je dr Kurso.

Anksioznost

„Anksioznost je značajno češća kod ljudi sa hipermobilnošću nego u opštoj populaciji“, kaže dr Linda Bluštajn, lekarka integrativne medicine i stručnjakinja za hipermobilnost.

Može se javiti u obliku generalizovane anksioznosti, napada panike, socijalne anksioznosti, zdravstvene anksioznosti ili stalnog osećaja napetosti.

Anksioznost može biti izraženija kod osoba sa težim oblikom hipermobilnosti. Istraživanja ukazuju da kod nekih ljudi mogu postojati razlike u radu autonomnog nervnog sistema i interocepciji – načinu na koji mozak opaža i tumači signale iz unutrašnjosti tela.

„Kada telo često šalje signale poput ubrzanog rada srca, vrtoglavice, bola, mučnine ili otežanog disanja, mozak te senzacije može da protumači kao pretnju, što doprinosi pojavi simptoma anksioznosti“, objasnila je Bluštajn.

Kod nekih ljudi anksioznost se razvija i nakon dugotrajnog suočavanja sa bolom, umorom i osećajem da ih zdravstveni sistem ne razume ili ne shvata ozbiljno.

Hronični umor

Umor kod osoba sa hipermobilnošću može varirati – od potrebe za dužim odmorom nakon fizičke aktivnosti do iscrpljenosti koja otežava posao, školu, odnose sa drugima i svakodnevno funkcionisanje.

Razlozi mogu biti različiti. Kod osoba sa hipermobilnošću češći su poremećaji sna, poput apneje i nesanice, dok poremećaji autonomnog nervnog sistema mogu izazvati iscrpljenost čak i nakon malog napora.

Hronični bol može remetiti san, ali loš san dodatno može pogoršati osećaj bola, stvarajući začarani krug.

„Osobe sa hipermobilnošću često koriste mnogo više mišićnog napora kako bi stabilizovale zglobove koji su prirodno manje stabilni“, kaže Bluštajn.

Zbog toga svakodnevne aktivnosti mogu zahtevati mnogo više energije nego kod osoba koje nemaju ovaj problem.

Meka i rastegljiva koža

Kod osoba sa hipermobilnošću koža može biti mekana, svilenkasta ili baršunasta. Takođe može biti rastegljivija, osetljivija ili sklona lakom stvaranju modrica.

Neki ljudi imaju i takozvane atrofične ožiljke – tanke, udubljene ožiljke koji mogu podsećati na izgled papira od cigareta.

Rastegljiva ili krhka koža ponekad može biti povezana sa problemima u vezi sa kolagenom ili proteinima koji regulišu njegovu proizvodnju.

Ubrzan rad srca

Kod nekih osoba sa hipermobilnošću dolazi do poremećaja autonomnog nervnog sistema, koji kontroliše nevoljne funkcije poput rada srca, disanja i varenja.

Ovo stanje poznato kao disautonomija može izazvati simptome poput vrtoglavice, ubrzanog pulsa, lupanja srca, umora, netolerancije na fizičku aktivnost, „magle u glavi“, problema sa regulacijom telesne temperature, probavnih tegoba, pojačanog znojenja i osećaja nesvestice.

„Jedan od ključnih organa koji može biti pogođen jeste srce. Puls se često ubrzava bez jasnog razloga, naročito prilikom ustajanja“, rekao je Haris.

Jedan od čestih oblika disautonomije povezanih sa hipermobilnošću jeste sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS), koji može izazvati ubrzan rad srca, kratak dah i probleme sa koncentracijom.

„Kod ovih pacijenata vene na nogama ne skupljaju se normalno, pa se veća količina krvi zadržava u nogama ili stomaku. Srce tada ima osećaj da nema dovoljno krvi, pa počinje brže da kuca. Mozak nije dovoljno snabdeven krvlju, zbog čega se javljaju vrtoglavica i osećaj mentalne usporenosti pri stajanju“, objasnio je Haris.

Ipak, važno je naglasiti da hipermobilnost nije uvek negativna pojava. Kod mnogih ljudi ona može biti prednost, naročito kada rade na jačanju mišića koji podržavaju nestabilne zglobove.

„Mnogi vrhunski sportisti imaju hipermobilne zglobove. Ljudi sa ovom osobinom često se okreću jogi, pilatesu, plesu i aktivnostima gde im fleksibilnost zapravo ide u korist“, zaključio je dr Kurso.