Kada sam najzad pronašao vremena da odem u kafanu „Odmor“, prestala je da postoji. Natpis „restoran ne radi“ koji me sačekao, tako je obesmislio pređašnju mučnu dilemu da li da pijem kafu ili rakiju.
Možda ne radi privremeno, ali to nije od značaja. I ja sam samo privremeno bio pronašao vreme da tamo navratim.
Bio sam tamo već u stvari, ali kao da nisam. Bio sam samo u bašti, poluraspadnutoj i baš zato privlačnoj. Površno sam zaključio da tamo radi najljubazniji konobar na svetu. Mislim da nisam pogrešio.
Kafana „Odmor“ nalazila se u 23. bloku Novog Beograda, kraj pijace. Pomišljao sam da pod daščanim podom bašte prekrivenim itisonom ima miševa. Predsednik kućnog saveta obližnje zgrade u kojoj živim, čovek veoma posvećen svom poslu, možda bi to opisao drugačije. Jednom je ostavio poruku u prizemlju: „Molim vas da čistite svoje podrume. U suprotnom, počeće hodnicima da nam šetaju miševi i pacovi“. Pa sam ja zamislio tu glodarsku promenadu. Miševi i pacovi šetaju sa kišobranima i dnevnim novinama pod miškama.
U bližoj okolini je nekada postojao čuveni restoran HB. Znam da je čuven, ali nikada u njemu nisam bio. Prestao je da postoji pre nego što sam se poslednji put doselio u Novi Beograd. Sada je tamo kockarnica, neki servisi ili šta već. U okolini sada ne postoji nijedna kafana.
Kada sam najzad pronašao vremena i volje da odem na izložbu, u galeriju mi je bio zabranjen pristup. Izložba neprijatna za ovu sredinu. Momci koju ovu sredinu doživljavaju kao organizam stadoše da skandiraju pred galerijom u Ulici kneza Mihaila protiv izložbe pozivajući se na zaštitu srca, policajac me zamolio da odem iza linije kordona. Nisam skandirao ništa o srcu, nego nije me bilo na spisku pozvanih. A policijin zadatak je da zaštitnike srca drži na distanci.
Nisam insistirao da uđem, nisam znao da li bi imalo smisla, mada bih možda i uspeo. Jednom me je kod Beogradske autobuske stanice legitimisao policajac. Bunio sam se, on se branio. „Gospodine, šta ja da radim kad izgledate kao osumnjičeni za krivično delo“. Nisam bio obrijan i imao sam kožnu jaknu. Ispred galerije opet nisam bio obrijan i imao sam kapuljaču.
Bezbednost. Predsednik kućnog saveta jednom je ostavio poruku: „Zbog krpljenja osigurača nismo imali struju nekoliko sati. Krpljenje osigurača je opasno jer može da dovede do pojave požara. Ne krpimo osigurače, menjajmo ih novim. U suprotnom, neka nam je Bog u pomoći“. To zvuči ozbiljno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
