Mladi i cigarete

*****

Jedna od velikih zabluda pušača je da mogu da prestanu sa pušenjem kada god oni to požele. Najrizičnija grupa za usvajanje ove štetne navike jesu mladi između 18 i 24 godine.

*****

Kod nas se, u posednje vreme, sve više pažnje posvećuje ovom problemu, što možemo videti i po brojnim antipušačkim kampanjama i zabranama pušenja i prodaje cigareta u blizini škola. Ipak, broj mladih koji puše se ne smanjuje. Rezultati istraživanja koje je Evropska agencija za rekonstrukciju realizovala u saradnji sa republičkim Ministarstvom zdravlja i u kojem je učestvovalo gotovo tri hiljade srednjoškolaca pokazali su da je čak 60% srednjoskolaca u Srbiji probalo cigarete. Izgleda da već preduzete mere nisu dovoljne za suzbijanje pušenja kod adolescenata. Kako bi se ovaj cilj postigao, očigledno je da moramo otići i korak dalje od zabrana pušenja i edukacije o štetnosti cigareta i ispitati same uzroke koji dovode do usvajanja navike pušenja. Postavlja se pitanje šta je to zbog čega mladi ljudi u ovom periodu života, i pored toga što su informisani o štetnosti pušenja, ipak posežu za cigaretom.

*****

Izgleda da već preduzete mere nisu dovoljne za suzbijanje pušenja kod adolescenata. Kako bi se ovaj cilj postigao, očigledno je da moramo otići i korak dalje od zabrana i edukacije o štetnosti cigareta i ispitati same uzroke koji dovode do usvajanja navike pušenja. Postavlja se pitanje šta je to zbog čega mladi ljudi u ovom periodu života, i pored toga što su informisani o štetnosti pušenja, ipak posežu za cigaretom.

*****

Zašto mladi počinju da puše

Kako bi dobili odgovor na ovo pitanje istraživači su izveli brojna istraživanja koja su dala međusobno različite rezultate. Pokazalo se da se verovatnoću usvajanja ove štetne navike povećavaju faktori kao što je pritisak vršnjačke grupe, emotivna nestabilnost, odrastanje uz samo jednog roditelja, nisko postignuće u školi, zatim konzumiranje alkolola i drugi faktori. Da bi se sprečilo pušenje kod mladih, uz zabrane pušenja, neophodno je i ispititai svaki od mogućih načina na koje ovi i slični faktori mogu doprineti usvajanju navike. Tek tako se isto može i suzbiti.

Srednjoškolci su mladi ljudi koji su tek pre nekoliko godina ušli u pubertet i suočili se sa brojnim, kako telesnim, tako i fizičkim promenama kod sebe. Ovo je veoma buran period života i ne retko period u kome se često usvajaju pogrešni obrasci ponašanja koji se kasnije prenose i u odraslo doba. Pušenje je često jedan od tih oblika ponašanja.

Javljanje sekundarnih polnih karakteristika, jačanje hormona i ubrzani rast su samo deo promena koje su u ovim godinama najupadljivije. Jednako upadljivo je i buntovništvo kao i sklonost ka eksperimentisanju sa različitim životnim stilovima. Mnogi pušači u odrasom dobu izjavljuju da u prvu cigaretu probali upravo iz potrebe za eksperimentisanjem. Međutim, ispod ovih vidljivih promena, podjednako prisutni i značajni su i izražena nestabilnost, separacioni strahovi i krize identiteta. Nesigurna mlada osoba opterećena stresom može potražiti spas u cigareti.

Usvajanje navike pušenja i pritisak vršjnaka

U ovom periodu izgradnje sopstvenog identiteta i odvajanja od roditeljskog sistema vrednosti, veoma značajnu ulogu igra vršnjačka grupa u koju adolescent pokušava da se uklopi na što bolji način. Pravila usvojena u porodičnom okruženju sada se preispituju i često napuštaju, te bivaju zamenjena pravilima vršnjačke grupe. Mlada osoba teži da pokaže svoju samostalnost u odnosu na roditelje i, u najvećem broju slučajeva, upravo je vršnjačka grupa ono što joj u tome pomaže. Ona pomaže adolescentu da se stabilizuje i ne dezintegriše. U ovom periodu buntovnici protiv roditeljskog sistema često su istovremeno i potpuni konformisti kada se radi o odnosu prema vršnjačkoj grupi. Dve bitne osobine vršnjačke grupe u ovom periodu su pobuna protiv prethodne generacije i velika uniformnost među članovima grupe. Nije iznenađujuće što se u ovom periodu mnogi oblici ponašanja bespogovorno prihvataju kako bi se obezbedila propradnost grupi. Napuštanje starih autoriteta nije jednostavno i normalno je da mlada osoba traži grupu u kojoj će se osećati sigurno i prihvaćeno za vreme ovog nestabilnog perioda. Pušenje je jedan od oblika ponašanja koji je u adolescentnim grupama veoma čest i koji sam po sebi ima višestruku funkciju.

Pušenje može biti znak zrelosti i ukazivati na to je mlada osoba već odrasla i odvojena od roditelja, ali isto tako može biti i sredstvo kojim se grupa drži na okupu i obezbeđuje joj se identitet. Mnogi stručnjaci stoga prihvatanje pušačkog ponašanja povezuju sa konformizmom u vršnjačkoj grupi. U prilog stavu da je prihvatanje navike pušenja povezano sa uticajem vršnjačke grupe idu rezultati istraživanja u kome je učestvovalo 287 adolescenata i u kome se došlo do podatka da je 81% njih propušilo tako što je prihvatilo ponudu vršnjaka, obično u manjoj grupi.

Rezultati mnogih drugih istraživanja su pokazali da mladi lako prihvataju oblike ponašanja koji su preovlađujući u grupi sa kojom se identifikuju i da je upravo pušenje jedna od bitnih aktivnosti kojima se obezbeđuje homogenost grupe i distanciranje od drugih (nepušačkih) grupa o kojima se izgrađuju negativni stereotipi. O modelu pušača kao socijalno poželjnom među adolescentima govore i rezultati istraživanja u kome je od 3361 srednjoškolca traženo je da svoje drugove iz odeljenja procene po druželjubivosti i samopouzdanju . Pokazalo se da su oni koji su ocenjeni kao druželjubivi i samopouzdani ujedno i češće bili pušači. Sa obzirom na ovakve rezultate može se pretpostaviti da je pušačko ponašanje u grupi adolescenata predstvaljeno kao socijalno poželjno.

Emotivna nestabilnost i usvajanje navike pušenja

Sa druge strane, napuštanje porodične sigurnosti i pokušaj izgradnje sopstvenog identiteta u periodu ubrazanog razvoja i sve vidljivijih promena kako na telu tako i u sebi dovodi do toga da je ovo posebno stresan period. Nestabilnije strukture će u takvoj situaciji tragati za različitim načinima opuštanja, među kojima može biti i pušačko ponašanje. Ovo je razlog zbog koga se usvajanje ovakvog ponašanja često povezuje i sa emotivnom nestabilnošću odnosno neurotičnošću mlade osobe. Stepen emotivne stabilnosti osobe, zapravo, opisuje koliko se dobro oni nosi sa svakodnevnim teškoćama. Ukoliko je snižen, osoba će biti češće uznemirena i češće će osećati strah, tugu, krivicu i slična osećanja. Sa druge strane, kod osoba koje su imaju zadovoljavajuću emotivnu stabilnost biće očiglednija smirenost, uravnoteženost, opuštenost i dobro podnošenje stresa. O adolescenciji se često govori kao drugoj šansi za razvoj jer je to period u kome se sve do tada prošle faze ponovo preživljavaju i postoji mogućnost da se ono što se u detinjstvu nije adekvatno razrešilo ili razvilo sada razreši na pravi način. To je period reorganizacije i provere svih do tada razvijenih obrazaca. Mogućnost za razvoj, ali i rizik od učvšćivanja pogrešnih obrazaca. Restukturacija prethodno uspostavljenih pravila i uverenja zajedno sa jačanjem energije usled ulaska u pubertet čine da je mlada osoba izuzetno nestabilna, te će i emotivna nestabilnost, čak i ako do tada nije bila očigledna, tada doći do izražaja.

Upravo stepen emotivne stabilnosti u ovom periodu može uticati na to da li će osoba propušiti ili ne. Brojna istraživanja potvrdila su vezu između neuroticizma i pušačkog ponašanja. Zbog ovakvih rezultata se čak u nekim krugovima stručnjaka predlaže da se na osnovu emotivne stailnosti osobe predviđa verovatnoća pojave po zdravlje opasnog ponašanja (gde spada i pušačko ponašanje).

*****

Stepen emotivne stabilnosti u ovom periodu može uticati na to da li će osoba propušiti ili ne. Brojna istraživanja potvrdila su vezu između neuroticizma i pušačkog ponašanja. Zbog ovakvih rezultata se čak u nekim krugovima stručnjaka predlaže da se na osnovu emotivne stailnosti osobe predviđa verovatnoća pojave po zdravlje opasnog ponašanja (gde spada i pušačko ponašanje).

*****

Pušenje kao posledica loših uzora

Pušenje ne mora biti predstvaljeno kao socijalno poželjan oblik ponašanja samo u vršnjačkoj grupi. Ukoliko analiziramo način prikazivanja cigareta na televiziji ili reklamama, možemo videti da je, i pored onih koji ukazuju na štetne posledice pušenja, ipak više onih koje pušenje prikazuju u pozitivnom svetlu, doprinoseći zavodljivosti ili misterioznosti osobe koja drži cigaretu. Filmovi iz pedesetih godina prošlog veka nisu jedini koji na ovaj način favorizuju pušenje, već je isto to moguće videti i danas. Da mediji nisu bez uticaja kada se radi o tome da li će neko propušiti ili ne govore i rezulatati brojnih istraživaja. Po njima, deca koja češće gledaju filmove u kojima glavni glumci puše i sama češće postaju pušači. Po nekim istraživanjima gledanje ovakvih filmova čak utrostručuje šansu da će osoba kasnije propušiti.

Ipak, ne smemo zaboraviti da su prvi detetovi uzori sami roditelji. Mladi koji postaju pušači uglavom dolaze iz porodica u kojima i roditelji puše.

Nakon svega navedenog ostaje pitanje šta roditelji, osim ostavljanja cigareta, mogu učiniti kao bi umanjili verovatniću da njihovo dete postane pušač.

*****

Mladi koji postaju pušači uglavom dolaze iz porodica u kojima i roditelji puše.

*****

Kako sprečiti pušenje ?

Kao što je već rečeno, razlozi usvajanja ove šetne navike mogu biti različiti, te je i prevencija njenog usvanja različita od slučaja do slučaja. Ukoliko se, jednostavno, vodimo samo zabranama i izlaganjima činjenica o štetnosti pušenja ne samo da je moguće da se neći postići željeni efekat, već je moguće da će takvi postupci biti čak i kontraproduktivni. Dete koje je u fazi buntovništva protiv roditelja i koje je okrenuto ka vršnjačkoj grupi može se lako odlučiti za cigaretu koju roditelji ocenjuju tako negativno dok je drugovi favorizuju. Sa druge strane, nekom detetu i same činjenice o štetnosti pušenja mogu biti dovoljne kako bi odlučilo da nikada ne propuši. Zbog ovakvih razlika neohodno je pre svega uspostvaiti dobru i otvorenu komunikaciu sa svojim detetom kako bi se došlo do ključa za prevenciju pušenja. Kao i kod prevencije svih ostalih oblika destruktivnog ponašanja, i u slučaju prevencije pušenja je, pre svega, neophodno dobro poznavati svoje dete. Nije redak slučaj da roditelji bivaju iznanađeni kada im dete u dvadesetim godina prizna da je pušač sa višegodišjnim stažom. Ono što bi trebalo da se svaki roditelj zapita u tom trenutku jeste kako je moguće da, dok je dete bilo mladje, nije osetio miris nikotina na njemu ili primetio da određeni deo novca odvaja za cigarete. Čak i ako su sami roditelji strastveni pušači, nemoguće je da pušačke navike deteta ostanu neopažene ukoliko sa njim postoji adekvatan odnos i komunikacija. Tek kada je ovaj osnovni preduslov upoznavanja sopstvemog detea zadovoljen može se preći na dalje korake ka prevenciji pušačkog ponašanja.

Ukoliko se radi o emotivno izuzetno nestabilnom detetu, onda je neophodno raditi sa njim na njegovim osećanjima kako bi pronašao neki bolji način za izlaženje na kraj sa negativnim afektima. Dete koje je u društvu u kome su neki već propušili treba ohrabriti da se bavi sportom i ukazati mu da činjenicu da cigareta nije jedini način za zadobijanje naklonosti vršnjaka. Bavljenje sportom takođe i samo po sebi može doprineti jačanju saopouzdanja kod mlade osobe što će olakšati odupiranje pritiscima vršnjačke grupe. Ukoliko kod deteta ne postoji sklonost ka bavljenju sportom, sličnu funkciju u prevenciji pušenja može imati i bilo koja druga aktivnost i angažovanje u vanškolskim aktivnostima za koje dete ima afiniteta. Bavljenje takvim aktivnostima doprineće jačanju samopouzdanja i afirmaciji svojih sposobnosti, te će mu cigareta kao podrška biti manje potrebna. Takođe će se dete na ovaj način lakše uklopiti u vršnjačku grupu, te će i faktor pritiska vršnjaka ka prihvatanju negativnih obrazaca biti oslabljen. Različiti hobiji i aktivnosti sprečiće i javljanje dosade koja takođe može biti povod za eksperimentisanje sa cigaretama.

*****

Ukoliko se jednostavno vodimo samo zabranama i izlaganjima činjenica o štetnosti pušenja ne samo da je moguće da se neći postići željeni efekat, već je moguće da će takvi postupci biti čak i kontraproduktivni. Dete koje je u fazi buntovništva protiv roditelja i koje je okrenuto ka vršnjačkoj grupi može se lako odlučiti za cigaretu koju roditelji ocenjuju tako negativno dok je drugovi favorizuju.

*****