Najveći matrijarhat na svetu

Legenda kaže da je sredinom 12. veka kralj Dirajo, osnivač kraljevstva Koto Bata, umro ostavljajući iza sebe tri sina, troje odojčadi od svoje tri žene. Prva žena, Puti Indo Jalito preuzela je decu i kraljevstvo i tako se začelo seme ovog društva po majčinoj liniji, prenosi BBC u svom tekstu.

U ovoj jedinstvenoj i složenoj drušvenoj strukturi, imovinu kao što su kuće ili pirinčana polja, nasleđuju ćerke. Deca preuzimaju prezime svoje majke, a muškarac se smatra gostom u kući žene.

Minange tradicionalno vole prirodu, i prvobitna religija im je bila animizam, dok su kasnije iz Indije stigli hinduizam i budizam. Međutim, njihova kultura se i dalje zasniva na Adatu- lokalnim običajima, verovanjima i zakonima izvedenih iz animizma i hindu sistema verovanja. Pavanzi ili duhovni specijalisti su zaduženi da leče bolesti, predskazuju budućnost ili komunciraju sa svetom duhova. Uprkos tome što se ovo društvo zasniva na matrijarhatu, Minange su prihvatile i deo islamske kulture.

Za razliku od uobičajene islamske tradicije, gde mlada kreće u kuću svog muža nakon zasnivanja braka, ovde mladoženja dolazi u kuću žene i živi sa njenom porodicom. Miraz određuje mladina porodica, na osnovu obrazovanja i zanimanja mladoženje.

Foto: Wikipedia

Na dan venčanja, mladoženja se dovodi iz njegove kuće u mladinu, gde se priređuje ceremonija na kojoj se izvode bračni rituali, takozvani Nikah, u skladu sa islamskim obredima. Mladoženja poziva plesačice i igraju oko gdang tambua (bubnja) i talemponga (gong zvona).

Članovi mladine porodice se oblače u njihovu tradicionalnu nošnju i nose novac, poklone i hranu na glavama da daju mladoženji.

Brak donosi socijalne i ekonomske privilegije Minang ženama, jer one kontrolišu sve unutar porodice. Kao glave domaćinstva i kontrolori rodbine i zemljišta, one su glavne i u rešavanju sporova, davanju prekora, a igraju i glavnu ulogu u bračnim razgovorima i prilikom raznih rituala.

Od Minang muškaraca se očekuje da imaju redovan izvor prihoda i da vode računa o troškovima i podizanju dece. Mnogi od njih napuste svoja sela u potrazi za poslom, dolazeći kući samo povremeno. Ukoliko se dogodi da moraju da odu, tada gube pravo glasa kada se raspravlja o bitnim pitanjima unutar kuće.

Foto: Wikipedia

Prema legendi, kada je kralj Madžapahit sa Jave objavio rat Minangkabauima, kralj Sumatre je predložio da se bore bizoni umesto ljudi. Bivo Maningi je ubio bizona iz kraljevstva Madžapahit tako što je nabio svoje rogove u stomak protivnika.

Samo ime Minangkabau, potiče od reči minang što znači pobednik i kabau što znači voda bizona. To je i razlog što su krovovi njihovih kuća i tradicionalni pokrivači za glavu koje nose žene u obliku bizonskih rogova.

Iako je odavno predviđen nestanak matrijarhata u društvu, ova etnička grupa se ponosno održala zahvaljujući svojoj tradiciji i uspela da izdrži test vremena. Crno, crvena i žuta Minangkabau zastava simbolizuje karakter tri glavna regiona u planinama u kojima žive: Luhak Limopuluah Koto odražava njihov buntovni karakter, Luhak Agam hrabrost i Luhak Tanar Datar predstavlja poreklo kulture i običaja.