Moj prijatelj Miša Džeri rođen je, živi i radi ‘’na Vrbi’’, kako ovo mesto popularno i u žargonu nazivaju njegovi stanovnici kojih ima oko hiljadu. Radničko naselje Vrbovski pripada beogradskoj opštini Palilula i nalazi se na samo nekoliko kilometara od Padinske skele.

Naselje je staro samo pedesetak godina, odnosno, nastalo je onda kada je PKB počinjao da gradi farme po ravnicama čiji se kraj ne vidi i koje se spajaju sa ravnim Banatom na istoku i Sremom na zapadu. Okruženo je Dunavom, a blizu je i Tamiš. Pravi raj za ribolovce, koji uz obavezan pribor sa sobom uvek nose ‘’tanjiraču’’ i na samoj obali probaju kvalitet ulova.

U posleratnim teškim godinama, ljudi su u potrazi za poslom i boljim životom napuštali svoje zavičaje i naseljavali tu gde su mogli da nađu posao. Vrbovski su naselili ljudi iz svih bivših republika SFRJ. Sve njih spojila je ista muka i ne pitaju jedni druge za nacionalnost i veru, već se pomažu gde god je to nekome potrebno. Za jugonostalgičare Vrbovski je pravo mesto za evociranje uspomena. Upoznao sam mnogo dobrih ljudi i sklopio prijateljstva za sva vremena. Oni kažu: Džerijevi prijatelji su i naši prijatelji. Bosanac je održao obećanje i uzvratio mi posetu, jer nikada nije bio na jugu koji ga zbog reljefa podseća na njegovu Bosnu. Mađara čekam.

Pored odavno napravljene postojeće farme krava, nedavno je počela izgradnja nove, modernije farme čiji će kapacitet biti 2.000 grla. Popularna ‘’kravica’’ je rođena možda baš ovde. Osim farme, zaštitni znak Vrbovskog jesu i traktoristi koji neprekidno obrađuju plodne PKB-ove parcele. Njihov posao zavisi od toga koje je godišnje doba i koja je obrada na redu. Ali njihovi najmoderniji traktori ne miruju i po najlošijem vremenu. Oni za sebe kažu da su najbolji na svetu i da tu ‘’titulu’’ ne planiraju da predaju nikom. O svom poslu, neminovnim kvarovima i uspesima pričaju uz pivo ispred lokalne prodavnice posle posla. Kafanu nemaju, ali im je veoma blizu Padinska skela, Borča, Opovo…

Naselje ime nije dobilo po vrbama koje sa nameću kao asocijacija, već po kapetanu inženjerije Crvene armije Viktoru Verbovskom. Prema istorijskim podacima, Viktor i još trojica crvenoarmejaca upravljali su avionima u oktobru 1944. godine, kada ih je tu oborila nemačka artiljerija. Drugi izvori govore da su kapetan i trojica vojnika kao zarobljenici dovedeni u naselje da rade u nemačkim magacinima. Kada je došlo do povlačenja Nemaca sa ovih prostora, oni su napali nemačke vojnika i tada poginuli. Ruski vojnici su bili sahranjeni na privatnom posedu i podignuti su im spomenici u obliku piramide. Ambasada Rusije je 2006. godine organizovala eshumaciju i prenos u mermernu grobnicu sa spomenikom koja se nalazi u blizini školskog dvorišta.

Svakog 9. maja delegacija ruske ambasade polaže cveće na grob poginulih vojnika, a đaci osnovne škole svake godine na dan pobede nad fašizmom pišu sastav na temu kako je njihovo mesto dobilo ime Vrbovski. Na školi se nalazi i spomen-tabla koju su stanovnici postavili 1988. godine. Vandali često skrnave spomenik, čak je i petokraka bila ukradena, ali se za popravke opet pobrinu iz Ambasade Rusije. Tako malo mesto, a ima najbolje krave, najbolje traktoriste i ruske pilote. Nije malo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.