Spavanje je prirodno stanje u toku koga je smanjena opšta aktivnost organizma – svest je redukovana, smanjen je tonus skeletne muskulature i krvni pritisak, disanje i puls su usporeni. Spavanje i budnost se pravilno i ciklično smenjuju i predstavljaju jedan od značajnih bioloških ritmova.
Potrebe za snom se menjaju u toku života. Odojčetu je u proseku potrebno 14 do 15 sati sna, deci uzrasta od tri do pet godina 11-13 sati, adolescentima devet sati, a odraslom čoveku oko sedam sati.
Nesanica (insomnia) je poremećaj spavanja koji se karakteriše teškoćama uspavljivanja, učestalim buđenjem, preranim jutarnjim buđenjem ili trajnom pospanošću uprkos odgovarajućoj dužini spavanja (neokrepljujući san). Poteškoća osobe da zaspi je česta kod anksioznih stanja, buđenje u toku noći je često kod bolnih sindroma i organskih poremećaja, dok je rano jutarnje buđenje često kod depresije.
Prema trajanju nesanice se dele na prolazne, kratkotrajne i dugotrajne. Prolazna nesanica traje od jedne do nekoliko noći i obično je posledica stresa, promene radnog vremena, vremenske zone. Kratkotrajna nesanica traje od nekoliko dana do tri nedelje i uzrokovana je produženim stresom, kratkotrajnom bolešću, teškim ispitom, smrću bliske osobe, gubitkom ili promenom radnog mesta. Dugotrajna nesanica traje mesecima ili godinama. U osnovi ove nesanice je psihičko oboljenje (depresija ili anksioznost), dugotrajni zdravstveni poremećaji, zloupotreba psihoaktivnih supstanci (alkohola, amfetamina, narkotika). Nekoliko noći slabog spavanja uzrokovanog stresom ili uzbuđenjem je česta pojava koja ne ostavlja trajne posledice na čoveka. Dugotrajna nesanica, međutim, ima brojne štetne posledice kao što su smanjen kvalitet života, nemogućnost obavljanja dnevnih obaveza, poremećaji raspoloženja, poremećaj odnosa u porodici, povećan rizik od povreda uzrokovanih oslabljenom pažnjom zbog pospanosti, povećano odsustvovanje sa posla.
U lečenju nesanice je, pre svega, potrebna promena ponašanja, tj. uvođenje dobre higijene spavanja. Higijena spavanja podrazumeva: uvođenje odgovarajućih rituala pre spavanja kao što su vežbe opuštanja, lagana muzika i topla kupka, potom, pripremiti udobnu postelju u prohladnoj, provetrenoj sobi, zaštićenoj od buke i svetla, legati i ustajati u isto vreme svakog dana. Pre spavanja izbegavati obilne obroke, kofein, nikotin, intenzivno vežbanje, a u toku uspavljivanja ne razmišljati o životnim problemima.
Ukoliko imate probleme sa snom, najbolje bi bilo da se obratite lekaru za savet i pomoć i da izbegavate „na svoju ruku“ upotrebu lekova. Benzodiazepini dovode do stvaranja zavisnosti tokom duže upotrebe.
Dom zdravlja „Dijagnostika“ Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
