Netrpeljivi hrišćani zapadne Evrope 1

Ono se pokazuje kao veoma zanimljivo već kod pitanja: „Koliko je vera važna u vašem svakodnevnom životu?“ U zapadnoj Evropi s tom tvrdnjom se složilo 14 odsto od oko 24.000 upitanih, a u SAD (prema jednom drugom, ranijem istraživanju) čak 68 procenata. Čak i među ateistima, kod Evropljana njih jedan odsto smatra da je vera važna, a u SAD 13 procenata.

Ali ono što je pre svega izazvalo pažnju medija jeste nalaz da su evropski hrišćani prilično netrpeljivi prema pripadnicima drugih vera. Tako je na pitanje „Da li biste u svoju porodicu prihvatili nekog Jevreja vernika“, u Italiji četvrtina upitanih (25 odsto) odgovorila negativno, u Velikoj Britaniji ih je bilo 23 odsto, u Austriji 21 procenat. I Nemačka ne može biti zadovoljna sa njenih 19 odsto, dok na primer kod Holanđana i Norvežana samo njih tri odsto ne može da zamisli da verujući Jevrej bude član njihove porodice.

Odnos prema muslimanima još je gori: 43 odsto Italijana odgovara da ne žele nikakve muslimane u svojoj porodicu, isto kao i 36 procenata Britanaca i 34 odsto Austrijanaca. Odmah nakon toga su Nemci (33). Pritom su katolici mnogo više netrpeljivi nego protestanti: više od polovine upitanih nemačkih katolika ne žele muslimane u svojoj porodici, a samo 16 odsto nemačkih protestanata.

Kada je reč o opštoj netrpeljivosti prema pripadnicima drugih vera, čini se da – što je neko „veći hrišćanin“, to je manja njegova ljubav prema bližnjem. Tako se s tvrdnjom da je „islam u svojoj osnovi nekompatibilan s našom zemljom i kulturom“ složilo 55 odsto upitanih nemačkih hrišćana koji redovno odlaze u crkvu, 45 odsto građana Nemačke koji doduše jesu hrišćani, ali u crkvu zalaze retko ili gotovo nikad, i 32 procenta građana koji se izjašnjavaju kao nevernici.

Centar Pew Research iz Vašingtona sproveo je istraživanje telefonom među 24.000 građana iz petnaest zemalja zapadne Evrope, a istraživači su se trudili da polovina upitanih budu vernici.

Nije iznenađujuć podatak da se u istraživanju čak 83 odsto Portugalaca izjasnilo kao hrišćani, kao i 80 odsto Italijana, Iraca i Austrijanaca, ali je zato zanimljivo to da u Finskoj (77%), Švajcarskoj (75%), Velikoj Britaniji (73%) i Nemačkoj (71%) ima više ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani nego u Španiji (66%).

Međutim, ako se odgovori uporede sa istim ispitivanjem sprovedenim u SAD 2014, može se videti da su mnogi u Evropi hrišćani samo na rečima. Tako 64 odsto američkih hrišćana odlazi u crkvu barem jednom mesečno, ali samo 31 odsto Evropljana. Tako 68 procenata američkih vernika izjavljuje da se moli svakoga dana, a njih 76 odsto veruje u Boga „s apsolutnom sigurnošću“. Među Evropljanima se Svevišnjeg svakoga dana seti jedva 18 odsto vernika, a samo njih 23 odsto nema nikakvih sumnji u postojanje Boga.

Ipak, većina upitanih Evropljana smatra da je hrišćanstvo osnova njihove nacionalne kulture. Istovremeno, sa izjavom „naša nacija nije savršena, ali je nadmoćnija od drugih“, saglasno je čak 21 odsto više aktivnih vernika, nego ljudi koji ne odlaze redovno u crkvu.

S druge strane, a za razliku od SAD, u Evropi je čak i među vernicima još uvek mnogo življa humanistička ideologija stroge odvojenosti crkve od države. To podržava 80 odsto Šveđana i 72 procenta Belgijanaca – i zato je donekle iznenađenje to što na primer 38 odsto Britanaca ili 45 procenata Švajcaraca smatra da bi njihov politički vrh trebalo više da vodi računa o vrednostima koje propisuje njihova (hrišćanska) vera.

I tu su redovni posetioci crkve veći zagovornici takve politike, iako je upravo Velika Britanija zemlja s rekordnim brojem „vernika na rečima“: tamo je i među onima koji se izjašnjavaju kao hrišćani čak tri puta više onih koji su gotovo zaboravili kako crkva izgleda iznutra.

(Dojce vele)