Od kad čovek koristi luk i strelu u Evroaziji? 1Foto: Pixabay/Trondmyhre4

Međutim, međunarodni tim istraživača nedavno je u jednoj pećini na Šri Lanci pronašao brojne artefakte iz praistorijskog perioda: ornamentima ukrašene perle, alate od životinjskih kostiju za izradu odeće, ali i 130 oštrih predmeta – za koje istraživači veruju da su vrhovi strela.

Analiza starosti ovih predmeta utvrdila je da su neki od njih stari i do 48.000 godina, što znači da je ovo verovatno najstariji dokaz postojanja tehnologije luka i strele u Južnoj Aziji, možda i u čitavoj Evroaziji, navode istraživači.

Kako oni ističu u saopštenju za javnost, ovo otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Science Advances, ukazuje da se koreni ljudske inovativnosti mogu pronaći i u tropskim prašumama na jugu azijskog kontinenta, a ne samo – gde su obično tražene – „u plodnim ravnicama i obalama Afrike ili umerenim oblastima Evrope“.

Od kad čovek koristi luk i strelu u Evroaziji? 2

Arheolozi su utvrdili da je pomenuta pećina naseljavana u četiri različite faze, u rasponu od pre 48.000 do pre 4000 godina.

Vrhovi strela mogli su se pronaći u svim fazama, a zanimljivo je da se njihova dužina povećavala vremenom, što je, prema mišljenju ovih istraživača, znak da su ovi južnoazijski lovci postepeno prelazili na veći plen, poput divljih svinja ili jelena.

Projektili su pravljeni od životinjskih kostiju, a njihova mikroskopska analiza pokazala je da postoje dokazi njihove upotrebe u svrhe lova, u vidu pukotina i oštećenja pri samom vrhu.

Takođe, na ovim vrhovima strele mogu se primetiti urezi i tragovi koji ukazuju da su bili pričvršćeni za tanku dršku.

Projektili su bili prekratki i preteški da bi se njima gađalo kroz duvaljku, što je arheologe navelo na zaključak da je u pitanju streličarska tehnologija.

Ipak, ova tehnologija se najpre pojavila u Africi, pre najmanje 64.000 godina.

Stoga je pitanje da li su je drevni stanovnici Šri Lanke doneli iz svoje afričke prapostojbine ili su je možda sami izmislili, prinuđeni teškim uslovima lova koji vladaju u tropskim prašumama Južne Azije.

Pored ovih projektila, u pećini su arheolozi pronašli i 29 alata od kostiju, korišćenih najverovatnije da bi se obrađivali životinjska koža i biljna vlakna, od čega se kasnije pravila odeća, a možda i mreže ili zamke za lov.

Ljudima koji žive u tropskim prašumama nije potrebno mnogo odeće, ali ovi istraživači sumnjaju da su ih drevni Šrilančani nosili kao zaštitni sloj protiv zaraza koje prenose insekti.

U pećini su takođe pronašli i perle, pravljene od kućica morskih puževa i okera.

Zanimljivo je da se ovi materijali nisu mogli naći u okolini njihovog prebivališta, što možda – kako smatraju autori ove studije – ukazuje i na postojanje neke vrste ranog oblika trgovine, pa čak i trgovinske mreže u ovom delu Azije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.