Kada auto neće da upali: Kako pravilno koristiti kablove za startovanje

Kako piše portal N1 Zagreb, prvo se spaja crveni kabl na pozitivni pol (+) akumulatora automobila koji ne radi. Zatim se drugi kraj tog istog crvenog kabla spaja na pozitivni pol akumulatora vozila donatora.

Tek nakon toga dolazi na red crni kabl. Pozitivni polovi označeni su simbolom „+“ koji je utisnut u plastiku oko kontakta akumulatora, a ponekad i direktno u same kontakte. Ako oznaku ne možete da pronađete ili niste sigurni u polaritet, nikada ne nagađajte. Pogled u korisničko uputstvo vozila daće vam jasan odgovor.

Spajanjem pozitivnog pola prvo obezbeđujete da strujni krug nije zatvoren dok ne postavite i negativni kabl. Time se smanjuje rizik od kratkog spoja i varničenja. Kada biste prvo spojili negativni pol, svaki slučajan kontakt crvenog kabla sa metalnim delom karoserije mogao bi da izazove varnicu, a u blizini akumulatora to je opasno jer se pri punjenju oslobađa zapaljivi vodonik, prenosi N1.rs.

Crni kabl ne ide na minus pol pokvarenog auta

Ovo je deo u kojem mnogi vozači greše, čak i oni sa dugogodišnjim iskustvom. Crni kabl najpre se spaja na negativni pol akumulatora automobila donatora ili na tačku uzemljenja tog vozila.

Drugi kraj crnog kabla ne ide na negativni pol praznog akumulatora, kako bi se moglo pretpostaviti, već na priključak za uzemljenje pokvarenog automobila ili na slobodno metalno mesto na bloku motora.

Razlog je jednostavan i svodi se na bezbednost. Prazan akumulator može ispuštati gasove, a varnica koja nastaje pri spajanju poslednje kleme mogla bi da izazove požar. Spajanjem crnog kabla dalje od akumulatora, na metalni deo motora, ta se opasnost uklanja. Korisničko uputstvo vašeg vozila obično navodi tačnu tačku uzemljenja.

Ako osetite miris benzina ili je motorni prostor vidljivo zamašćen, nemojte rizikovati i radije pozovite stručnu pomoć na putu.

Redosled koji štiti elektroniku

Moderna vozila opterećena su složenim elektronskim sistemima – od upravljačkih jedinica motora do senzora i multimedijalnih sistema. Zamena pozitivnog i negativnog pola predstavlja daleko veći problem nego što se čini na prvi pogled. Pogrešno spojeni kablovi mogu oštetiti elektroniku do te mere da popravka košta više nego novi akumulator.

Upravo zato pitanje koja klema se prvo stavlja nije trivijalno, već odluka koja direktno utiče na ispravnost vašeg vozila.

Zamislite to ovako: spajanje kablova na akumulator funkcioniše poput otvaranja i zatvaranja ventila na vodovodnoj cevi. Otvorite li pogrešan ventil u pogrešnom trenutku, voda ide tamo gde ne bi smela. Sa strujom je slično, samo što posledice mogu biti i skuplje i opasnije.

Pre nego što uopšte dotaknete kablove

• Ako se paljenje na kleme odvija pored prometne ceste, prvo postavite sigurnosni trougao i obucite reflektujući prsluk. Parking tržnog centra ili benzinska stanica možda deluju bezbedno, ali i na takvim mestima postoji rizik da vas drugi vozač ne primeti dok ste pognuti nad otvorenom haubom.
• Proverite i same starter kablove. Preslabi, jeftini kablovi možda neće biti u stanju da prenesu dovoljno struje za pokretanje motora, pogotovo ako je u pitanju dizel motor sa akumulatorom većeg kapaciteta.
• Kablovi moraju biti u skladu sa DIN standardom 72.553 ili ISO standardom 6722, a stezaljke moraju biti potpuno prekrivene plastikom – od metala smeju biti otkriveni samo kontaktni delovi na vrhu. Na niskim temperaturama izolacioni materijal dodatno očvrsne, pa je kvalitet kablova još važniji.

Motor donatora mora da radi

Ovo je greška koju prave čak i iskusni vozači. Motor automobila donatora mora da radi tokom celog postupka paljenja na kleme. Ako ga ugasite dok je strujni krug spojen, rizikujete pražnjenje akumulatora donatora i umesto jednog pokvarenog auta imaćete dva. Neka automobil donator radi nekoliko minuta pre prvog pokušaja paljenja pokvarenog vozila. To daje dovoljno vremena da se napon u sistemu stabilizuje i da prazni akumulator primi dovoljno energije za pokretanje automobila.

Ako motor pokvarenog vozila ne upali iz prvog pokušaja, sačekajte još minut ili dva pa pokušajte ponovo. Nemojte insistirati na beskrajnim pokušajima pokretanja. Najviše tri do četiri pokušaja, nakon toga je mudrije pozvati stručnu pomoć jer višestruko neuspešno pokretanje može oštetiti starter i elektroniku vozila.

Odspajanje ide obrnutim redosledom

Kada motor pokvarenog vozila proradi, ostavite oba automobila da rade još nekoliko minuta. To pomaže da se napon u akumulatoru stabilizuje pre nego što odspojite kablove. Redosled odspajanja suprotan je od spajanja: prvo se skida crni kabl sa donorskog vozila, zatim crni kabl sa pokvarenog automobila. Nakon toga sledi crveni kabl – opet najpre sa donorskog auta pa sa pokvarenog. Nijedan automobil ne smete gasiti dok su kablovi još spojeni.

Tek kada su svi kablovi skinuti, možete ugasiti motor automobila donatora. Ali pokvareni automobil, onaj koji ste upravo pokrenuli, nikako ne gasite. Odvezite se barem desetak kilometara kako biste akumulatoru dali dovoljno vremena da se napuni iz alternatora.

Tokom vožnje obratite pažnju na kontrolne lampice na instrument tabli. Ako se nakon paljenja na kleme pojavila neka greška, uputite se pravo u servis.

Poseban oprez sa električnim vozilima

Električna vozila i plug-in hibridi takođe imaju klasični akumulator od 12 volti koji služi za aktiviranje visokonaponskog sistema. Prazan startni akumulator stoga je moguća pojava i kod njih. Starter kablovi tehnički mogu pomoći, ali treba biti izuzetno oprezan. U električnom automobilu se, osim niskonaponskih kablova, nalaze i visokonaponski vodovi označeni narandžastom bojom. Ne dirajte ih ni pod kojim okolnostima jer mogu biti opasni po život.

Proizvođači električnih vozila obično ne preporučuju korišćenje električnog automobila kao donatora struje. Razlog je praktičan: električna vozila opremljena su znatno manjim startnim baterijama od 12 volti. Pokušaj doniranja struje mogao bi da ošteti tu bateriju ili električni sistem vozila donatora. Ako se nađete u situaciji da treba da pokrenete električni automobil na kleme, svakako najpre proverite uputstvo proizvođača za vaš konkretan model.

Kad kleme nisu dovoljne

Uspešno pokretanje na kleme znači da je problem bio prazan akumulator. Međutim, ako se ista situacija ponovi sutradan ili nakon dva-tri dana, akumulator je verovatno istrošen ili pokvaren i vreme je za zamenu. Prosečan akumulator traje četiri do šest godina, u zavisnosti od klimatskih uslova, načina vožnje i održavanja. Kratke gradske vožnje posebno ubrzavaju trošenje jer alternator nema dovoljno vremena za potpuno punjenje.

Nekoliko jednostavnih navika može produžiti životni vek akumulatora. Redovno čistite kontakte od korozije. Izbegavajte ostavljanje uključenih potrošača, farova, radija, grejanja sedišta, dok je motor ugašen.

Ako znate da automobil neće biti u upotrebi duže vreme, razmislite o nabavci održavača akumulatora koji polako dopunjuje bateriju i sprečava duboko pražnjenje.

Držite kablove u gepeku

Dobar set starter kablova spada u osnovnu opremu svakog automobila, jednako kao trougao upozorenja i reflektujući prsluk. Cena kvalitetnih kablova kreće se od tridesetak do osamdesetak evra, u zavisnosti od preseka i dužine. To je zanemarljiva investicija u poređenju sa cenom vuče do servisa ili novog akumulatora. Prilikom kupovine obratite pažnju na oznaku standarda, dužinu kabla od najmanje tri metra i debljinu – za dizel motore preporučuje se presek od najmanje 25 mm².

Jednom kada znate koja klema se prvo stavlja i razumete zašto je redosled takav kakav jeste, ceo postupak postaje rutina od manje od deset minuta. Prazan akumulator u zimskom jutru tako prestaje da bude drama i postaje tek kratka pauza pre nego što krenete na posao.