Stariji gospodin sa ofarbanom kosom leži na prostirci od bambusa, a sedam mladih devojaka ga masira; jedna je zadužena za šake, druga za tabane, treća prsa, četvrta stomak I oko stomaka…
Zapenušane talase ‘seče’ herojski se probijajući ka obali – snažan, plavokos Nordijac. Na podignutim šakama, u ‘lotos-položaju’, sede mu minijaturne Tajlanđanke. Potom nailazi grupa zagrljenih mladića, pa kosooki dečak u „tanga“ kupaćem kostimu, dok mu dva belolika ‘metuzalema’ prilaze i ljube se, baš kao da su sami na svetu!
„AH… UH! Bože, Bože! Gde smo to zalutali? Ovo je užas!“, kažemo poluglasno. „A zašto? Pa, oni nisu licemeri! Oni od toga žive!“, obrati nam se naš saputnik i nastavi: „Eto, moj cimer, čim izađem iz sobe dovede tri-četiri Tajlanđake, sve iste, k’o – pod indigo! Dragi moji, nemojte se čuditi, ni osuđivati. Sve je to samo borba za opstanak. Posle dva dana ćete se naviknuti. Svi se naviknu, a što se Tajlanđanki tiče, negde sam čuo da su najbolje supruge, jedina dužnost im je da udovolje mužu.“, završio je g-din Savić.
‘Noćna’ Pataja gori! Na sve strane trešti muzika, sa velikih ekrana postavljenih na svakom koraku, prikazuju se tek snimljeni filmovi, uniformisani mladići ljupkim glasom pozivaju prolaznike u restorane sa taj-hranom. Osvetljene raznobojnim svetlima, prodavnice i brojni dućani krcati raznovrsnom robom rade neprestano 24 sata. Kao i borbe kik-boksera u ringu montiranom na sredini ulice…Na improvizovanim uličnim tezgama, mogu se kupiti punjeni slončići, figure apsara-igračica, marame od tajlandske svile, metalni bič u kompletu – sa lisicama!
Poslednje veče kupujemo kartu za varijete. To će biti simboličan oproštaj od Pataje. Ušli smo u odaju sa prigušenim svetlom i baršunastim zidovima. Na blistavo osvetljenom podijumu, pojavilo se deset bajnih plavuša prelepo oblikovanih tela. Slične kao jaje jajetu! Nažalost, veoma brzo je prošao sat zadovoljstva koje su nam priredile istočnjačke lepotice. Ali, kada smo posle predstave izašli u predvorje, doživeli smo iznenađenje. Svih deset plavuša stajale su uza zid i čekale nas sa osmehom. Baš lepo, verovatno su tu da bi nam podarile pozdrav ili možda jednu kratku „bis“ predstavu…
Na pokret ruke prve lepotice – ostalih devet skidoše plave perike – i baš kao čarolijom, pretvoriše se u niz ošišanih – muških glava. Dok su držale veštačku kosu glasno su se smejale izrazu naših zapanjenih lica. Mahnuše nam i odoše niz hodnik pravim muškim koracima. Predstava je završena, iluzija je nestala…
Ali, Pataja se ne može opisati. Pataju treba doživeti…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
