Poznato je da spavanje predstavlja „treći stub zdravlja“, pored pravilne ishrane i vežbanja, i upravo zbog toga neophodno je obratiti pažnju na problem od koga širom sveta pati više od 45 odsto populacije.
Iako se većina poremećaja u spavanju može sprečiti i uspešno lečiti, manje od jedne trećine obolelih se obrati lekaru za stručnu pomoć, zaključci su konferencije „Dobar san za zdrav život“ u organizaciji „Srpskog somnološkog društva“ i kompanije Filips, posvećene Svetskom danu spavanja, koji se obeležava 14. marta.
Respiratorni poremećaji povezani sa spavanjem, kao i gubitak kvalitetnog sna, mogu dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija, bolesti srca, moždani udar i dijabetes. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do slabije budnosti, smanjenja koncentracije i produktivnosti na poslu i pri učenju, ali i saobraćajnih nesreća, rekao je Miodrag Vukčević, načelnik pulmologije KBC „Bežanijska kosa“.
– Naučno je dokazano da osobe koje pate od poremećaja disanja u spavanju ne samo što žive lošije već žive i od pet do 10 godina kraće od ostalih. U Srbiji se od poremećaja spavanja leči između 700 i 800 pacijenata, dok se procenjuje da broj obolelih iznosi oko 350.000. Upravo to ukazuje na ključni problem – ne postoji svest o ovoj bolesti. Zbog toga je važno da svako izdvoji nekoliko minuta i uradi test procene rizika, kako bi na vreme počeo sa adekvatnom terapijom ukoliko se ustanovi poremećaj – istakao je Vukčević.
Nesanica, parasomnija (mesečarenje, noćni strahovi, jedenje u snu), REM bihejvioralna insomnija, narkolepsija i nedostatak sna – neki su od poremećaja u spavanju, a kao najčešći poremećaj javlja se opstruktivna apneja, od koje pati oko pet do šest odsto odrasle populacije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 100 miliona ljudi širom sveta pati od opstruktivne apneje u spavanju, dok više od polovine obolelih nema postavljenu dijagnozu i upravo zato je važno da se osoba, pri uočavanju prvih simptoma, obrati lekaru za stručnu pomoć.
Ovaj poremećaj karakterišu prekidi ili poteškoće u disanju tokom spavanja. Osobama koje pate od opstruktivne apneje disajni putevi su uži od uobičajenih – kada se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može dovesti do blokade disajnih puteva.
Preveliki jezik, suvišno tkivo i smanjen tonus mišića neki su od faktora koji prouzrokuju kolaps disajnih puteva. Prestanak disanja može trajati od 10 sekundi do više od minut. Prekidi se mogu javiti od pet do sto puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika. Opstruktivna apneja u spavanju najčešće se javlja kod muškaraca i gojaznih ljudi, dok pojedinci koji boluju od ovog poremećaja obično nisu ni svesni da prestaju da dišu u toku spavanja.
Važno je testirati se
Savetuje se svima da odvoje nekoliko minuta, a posebno pojedincima koji poseduju neke od simptoma da urade onlajn test procene rizika na sajtu „Srpskog somnološkog udruženja“ – www.sss.rs/test.html. Nakon završetka testa, svaki učesnik dobiće rezultat na kom se nivou rizika od opstruktivne apneje nalazi, uz preporuku da se obrati lekaru, ukoliko to rezultat nalaže.
Pospanost za volanom
Prema rečima Ludgera Grotea, švedskog lekara za poremećaje sna i predsednika Skupštine nacionalnih udruženja za san, nedostatak sna, vožnja u kasnim noćnim satima, kao i brojni poremećaji spavanja identifikovani su kao važni faktori rizika za ozbiljne saobraćajne nesreće. Kako je istakao, prema podacima prikupljenim u 19 evropskih zemalja, u projektu „Autobus za buđenje“, koji su 2013. organizovali Evropsko udruženje za istraživanje sna i članovi Skupštine nacionalnih udruženja za san, 30 odsto svih smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama povezano je sa pospanošću za volanom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
