„Prisutan u čitavom svetu“: Plamenka Rozina Vuletić o Festivalu kuglofa u Sremskim Karlovcima za Danas

Takođe, bilo nam je važno da ogroman ženski rad bude adekvatno vrednovan, da bude belodano koliko lepog i ukusnog proizvedu vredne ženske ruke. Bio je to dobar projekat. Dosta žena je dobilo i materijalnu satisfakciju za kuglofe kojima su ih naučile njihove bake, prabake i čije pojavljivanje na svečanoj trpezi je širilo mir i dobrobit doma – objašnjava Plamenka Rozina Vuletić, koosnivačica udruženja Karom, dugogodišnja profesorka nemačkog jezika u Karlovačkoj gimnaziji, na početku razgovora zaDanas, kako je počela priča o Festivalu kuglofa.

Vi ste 2007, zajedno sa dr Gordanom Ajduković, osnovali udruženje Karom sa ambicioznim programom.

– Centralna ideja oko koje smo se okupili uKaromu bilo je očuvanje tradicije koju i inače živimo. Profesorka i dekanicaBK univerziteta dr Gordana Ajduković je dala ključni savet da tradiciju koju negujemo desetlećima kroz različite političke i ine (ne)prilike treba da podelimo sa drugima, da i u živote ljudi iz drugačijih kulturnih miljea unesemo deo onoga što pažljivo i s ljubavlju negujemo kod nas.
Karom je staro ime Sremskih Karlovaca. Pominje se još 1308, dakle godinu dana po osnivanju našeg udruženja, to jest 2008, to ime je živelo sedam vekova. S obzirom da su Sremski Karlovci turističko mestoKarom se, pored stručnog vođenja kroz znamenitosti Karlovaca, osposobio za obrazovanje iz srpskog jezika i književnosti, istorije i etnologije, koje sa vekim entuzijazmom i stručnošću vode dr Jelena Ratkov Kvočka – profesorka književnosti uKarlovačkoj gimnaziji, LJiljana Trifunović – etnološkinja, muzejska savetnica uMuzeju Vojvodine u Novom Sadu, i Darko Paripovič – istoričar, kustosPatrijaršijske riznice. Upravo razvijamoMobilnu školu tradicije, unutar koje bismo išli u susret potrebama klubova, biblioteka i školskih odeljenja naše dijaspore.

Vi ste deo studija germanistike proveli u Beču, koji je u vašem životu uvek bio važan kulturni centar, zato ne čudi vaše promptno povezivanje sa Bibliotekom „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča.

– Oduvek sam želela da povežem Sremske Karlovce i Beč. Uostalom, te veze su kroz naše kulturne istorije bile brojne i plodne, od Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Branka Radičevića i mnogih drugih velikana do Vilhelmine Mine Karadžić. U povezivanju Karlovaca i Beča svesrdno nam pomaže profesorka Svetlana Matić iz Beča. U kući Branka Radičevića 1. jula u 20 sati biće otvorena izložba posvećena Vilhelmini Mini Karadžić, a sledeće večeri će se na istom mestu održati književno veče profesorke Svetlane Matić.

Velika očekivanja ove manifestacije vezana su za „Susret ljubitelja kuglofa“, koji ima i takmičarski karakter. S obzirom da su se tokom ranijih festivala kuglofa istakle neke od građanki Sremskih Karlovaca obelodanite nam njihova imena.

– Sa velikim zadovoljstvom, neke od njih su bile i laureatkinje najboljih sremskokarlovačkih kuglofa. Reč je o Đurđici Šnur, Katici Šnur Biber, Silviji Aman, Miri Kovačević, Miri Švarc, Mirjani Seder, Zorici Ljubičić. Njihovi kuglofi će biti i u slobodnoj prodaji.

Ne bih da propustim da upozorim potencijalne učesnike ove manifestacije da će tokom njenog trajanja biti dostupna i vaša knjiga “Kuglof za početnike”. Poseban šmek joj daju brojni recepti na osnovu kojih je moguće spremiti različite vrste kuglofa.

– Recepte sam počela da sakupljam u Sremskim Karlovcima, a potom sam preko neta krenula da istražujem kakvi kuglofi se prave u različitim zemljama. Neki od recepata potiču iz Afrike, iz Južne Amerike, neki su vezani za zajednicu Amiša koji su kuglof doneli u SAD, a postao je tamo najzastupljeniji kolač, neki pripadaju jevrejskoj zajednici. Jednom rečju, kuglof je prisutan diljem čitavog sveta.